Њзбекистон республикаси олий ва њрта махсус таълим вазирлиги


Мавзу №5 Электрон жадвал мухитида компьютер графикаси



Download 1,83 Mb.
bet23/47
Sana02.03.2023
Hajmi1,83 Mb.
#915841
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   47
Bog'liq
«КОМПЬЮТЕР ГРАФИКАСИ

Мавзу №5


Электрон жадвал мухитида компьютер графикаси.

Маъруза 1.

  1. Excel электрон жадвалини юклаш.

  2. Маълумотларни киритиш ва жадвалда шакллантириш.

  3. Диаграмма мастери, унинг вазифалари.

  4. Диаграмма тузишнинг боскичлари

  5. Диаграмма хиллари ва унинг танлаш усуллари.

Маъруза 2.



  1. Диаграмма ва унинг элементларини шакллантириш.

  2. Диаграмма хилини узгартириш, уни жихозлаш.

  3. Диаграммаларни олдиндаги куриб чикиш ва тахрирлаш.




  1. Excel электрон жадвалини юклаш

Microsoft Excelни Программалар (Programs) менюсидан ёки Менинг компьютерим (My Computer) ойнасидан ишга тушириш мумкин.



  1. Программ (Programs) менюсидан ишга тушириш:

  • Пуск белгисида сичконча тугмасини босиш;

  • «Программа» (Programs) менюсидан Microsoft Excel каторини танланг;

  • Агар экранда Хуш келибсиз (Welcome) ойнаси пайдо булса, ОК тугмачада сичкончани чап тугмасини босинг;

  • Агар Microsoft Excel ойнаси ёйилмаган булса, у холда ойнани юкори унг бурчагида жойлашган «Развернуть» тугмачасида сичконча тугмачасини босиб катталаштириш зарур;

  1. Агар Программа (Programs) ойнасида Microsoft Excel катори булмаса, у холда уни Менинг компьютерим (My Computer) дан ишга туширилади

  • Менинг компьютерим (My Computer) белгисида сичконча тугмаси икки марта босилади;

  • Менинг компьютерим ойнасида System C ( Drive C ) белгисида сичконча тугмаси икки марта босилади;

  • Excel папкасини очиш учун, унда сичконча тугмаси 2 марта босилади. Агар Сизнинг компьютерингизда Microsoft Officeнинг иловаси урнатилган булса, у холда Сиз аввал Microsoft Office папкасини очишингиз керак булади.

  • Дастурни ишга тушириш учун Excel белгисида 2 марта сичконча тугмасини босинг.

Microsoft Excelни ишга туширганда экранда даставвал унинг ойнаси пайдо булади.
Excelнинг асосий ишчи доираси - бу ишчи китоб булиб, у битта ёки бир неча бет (сахифа) дан иборат булади.
Excelда файлни бор булган, масалан, «Отчёт 1», файлини (ишчи китобни) очиш керак булса, куйидаги ишларни амалга ошириш зарур:

  1. Открыть тугмачасида сичконча тугмасини босинг; бу тугмачани босиш буйрукни танлашга тенг келади. Купгина меню каторидаги буйрук (команда)ларга инструментлар панелида бор расм ёки белги тугри келади. Командалар билан хам, тугмачалар билан хам бир хилда ишлаш мумкин.

  2. «Каталоги» ойнасида 2 марта тугмачани босиш керак, масалан EXEMPLES каталогида «Отчёт 1» файли борлиги сабабли шу каталог очилади.

  3. «Имя файла» ойнасида «Отчет 1»ни ажратиб курсатилади.

  4. Мулокот ойнасининг унг бурчагида «Факат укиш учун» белгисини урнатинг. Бу билан Сиз жорий файлни тасодифий узгаришлардан саклаган буласиз ва бемалол шу файл устида ишлашни давом эттираверишингиз мумкин.

  5. ОК тугмачасини босинг.

Microsoft Excel ойнага «Отчет 1» ишчи китобини (файлини) чикаради. «Отчет 1» ишчи китоби билан ишлаб булгандан сунг, агар унга узгартиришлар киритилса, уни бошка ном, масалан, «Отчет 2» номи билан саклаб куйган дуруст. Шу Билан Сиз дастлабки файлни хар хил тасодифлардан асраган буласиз. Умуман, хар кандай файл устида узокрок ишлаганда, уни тез-тез кайта ёзиб туриш зарур. Акс холда электроэнергияни тасодифий учиб колиши ёки бирор бир бошка сабабга биноан ишлаетган файлингиз йуколса, уни энг охирги ёзилган нуктасидан кайта тиклаш осонрок булади.
Шундай килиб, «Отчет 1» устида ишлагандан сунг. Уни кандай килиб «Отчет 2» номи билан кайта сакланади. Бунинг учун:

  1. Файл менюсида «Сохранить как» буйругини танланг.

  2. Файлни янги номини киритинг, масалан, «Отчет2» деб.

  3. ОК тугмачасини босинг.

  4. Уз ишингизни саклаб куйиш учун «Сохранить» белгисида сичконча тугмасини босинг.

Сукут билан ишчи китоб 1-нчи бетдан 16-нчи бетгача булган 16 бетлик ишчи сахифа билан очилади. Бу бетлар ойнанинг куйи кисмида жойлашган ёрликларда булади. Бу бетларда сичконча тугмасини босиш оркали бир бетдан иккинчи бетга утиш мумкин.
Ишчи сахифалар каторлар ва устунларнинг узаро кесишувидан ташкил топган тур булиб, хар бир катагига (ячейкасига) маълумотларни ёзиш мумкин. Бундай ячейкаларнинг жуда катта микдори худди шахмат тахтасига ухшаш электрон жадвални ташкил килади. Бундай жадвал билан ишлаганда даставвал керакли ячейка ёки ячейкалар ажратиб олинади, сунгра уларга маълумот ёки буйрук ёзилади.
Танлаган ячейкалар экранда бошкача нурланиши билан ажралиб туради. Ахборот киритилаётган ячейка актив ячейка дейилади ва у экранда калин рамка билан ажраб туради.
5-расмда А1 ячейкаси актив ячейка. Актив ячейкани узгартириш учун сичконча курсатгичини бошка бирор ячейкага силжитиш керак, масалан, В5 ячейкасига ва тугмачани босиш керак. Энди В5 ячейкаси активлашади.


  1. Download 1,83 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish