Œзбекистон республикаси олий ва œрта махсус таълим вазирлиги



Download 1,98 Mb.
bet25/58
Sana06.07.2022
Hajmi1,98 Mb.
#751346
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   58
Bog'liq
Эл. тиз. ва тармоклари Маъруза матни КАРШИ 2006

U(i+1)= ВU(i) + в (6.12)
(6.11) ёки (6.12) билан белгиланувчи итерация жараёни оддий итерция деб аталади.
Зейдел усули оддий инерция усулининг модификациясидир. Унинг оддий инерциядан асосий фарқи шунда иборатки, унда (к-1)-чи тугун кучланишининг (i+1) чи яқинлашишда топилган қиймати U(i+1)к-1 шу ернинг ўзида к-чи тугун кучланишининг (i+1) яқинлашишдаги қиймати U(i+1)к ни ҳисоблашда фойдаланилади. Шундай қилиб, бунда кучланишларнинг (i+1) чи яқинлашишдаги қийматлари қуйдагича ҳисобланади:

U1(i+1)= в12U2(i)+ в13 *U3(i) 1 ;


U2(i+1)= в21*U1(i+1)13*U3(i) 2 ; (6.13)


U3(i+1)= в31*U1(i+1)32*U2(i+1) 3;
n та мустақил тугунга эга бўлган электр системасининг к-чи тугуни кучланишининг (i+1)-чи яқинлашишдаги қийматини, оддий итерация ва Зейдел усулларидан фойдаланилганда, топиш формулалари мос равишда қуйдаги кўринишда бўлади.
(6.14), (6.15)
Оддий итерация усули Зейдел усулига нисбатан хеч қандай афзалликка эга бўлмаганлиги сабабли электр системалари турғун холатларини ЭҲМда амалий ҳисоблашларда доимо оддий инерция усули эмас, балки Зейдел усулидан фойдаланилади.
Агар Зейдел усули тез яқинлашса ва n тартибли системани ечишда n қадамдан кам талаб этилса, у ҳолда ЭҲМда ҳисоблашда аниқ усуллардагига нисбатан, масалан Гаусс усулидагига нисбатан, кам вақт талаб этилади. Бу шундан келиб чиқадики, Зейдел усули бўйича ҳисобланганда битта қадамни амалга ошириш учун талаб этилувчи арифметик амаллар сони n2 га туғри пропорционал бўлса, аниқ усул, масалан Гаусс усули, бўйича ҳисоблаганда барча арифметик амаллар сони n3 га туғри пропорционал. Келтирилган нисбат тугун ўтказувчанликлари матрицасининг заиф тўлалиги ҳисобга олинмаган тақдирда ўринлидир. Шу билан бир қаторда бу фактор ҳисобга олинса ҳам Зейдел усули, агар у тез яқинлашса, аниқ усулларга нисбатан кам ЭҲМ вақтини талаб этади.
Зейдел усулининг муҳим афзаллиги алгоритмнинг соддалиги ва уни ЭҲМда амалга оширишнинг қулайлигидан иборатдир. Хусусан у тугун ўтказувчанликлари матрицасининг заиф тўлалигини ҳисобга олганда эффективдир, чунки ушбу усулда бу факторни ҳисобга олиш алгоритми жуда соддадир.
Зейдел усулининг асосий камчилиги унинг секин яқинлашиши ёки ҳатто унинг бўйлама компенсацияловчи қурилмаларга, ўрта кучланиш чулғами қаршилиги жуда кичик бўлган уч чулғамли трансформаторларга эга бўлган тармоқларнинг турғун ҳолатларини, шунингдек чегаравий ва турғунмас холатларни ҳисоблашда узоқлашишидир (яқинлашмаслигидир)


Синов саволлари
1. Электр тармоқнинг пассив элементларига нималар киради?
2. Электр тармоқнинг актив элементларига нималар киради?
3. Тугун кучланишлари тенгламалари қандай қонун асосида тузилади?
4.Қандай ҳолларда тугун тенгламалари тўғри чизиқли куринишда бўлади?
5. Электр тармоқнинг ҳолати қандай мақсадларда ҳисобланади?
6. Электр тармоқнинг барқарор (турғун) ҳолати нима билан характерланади?
7. Электр тармоқ ҳолатини ҳисоблашнинг тўғри усулларига қандай усуллар киради?
8. Электр тармоқ ҳолатини ҳисоблашнинг итератив (кетма-кет яқинлашиш) усулларига қандай усуллар киради?
9. Кетма-кет яқинлашиш усулларининг афхзаллик ва камчиликлари нималардан иборат?
10. Электр тармоқлар ҳолатларини ҳисоблашда тугун кучланишлари тенгламаларидан фойдаланишга асосланган усулларнинг афзалликлари нималардан иборат?



Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish