Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент архитектура қурилиш институти



Download 10,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/145
Sana22.02.2022
Hajmi10,18 Mb.
#83925
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   145
Bog'liq
gidrotexnika inshootlari

H
ни назарда тутиб белгиланади, 
Н
h
гал
)
33
,
0
...
25
,
0
(
=
лекин конструктив мулоҳазаларга асосан 1 м дан кам 
қилиб олинмайди. 
Чўкиндиларни 
тутгич 
галереянинг 
ҳисобий 
сув 
сарфлари 
кан
гал
Q
)
0
,
1
...
5
,
0
(
Q =

га тенг қилиб олинади. Галереянинг сони 2 та дан кам 
бўлмаслиги лозим. Галереянинг кенглиги ҳисобий сув сарфини ўтказишни 
назарда тутиб аниқланади: 
),
/(
Q
гал
гал
гал
гал
h
b


=
бунда 
гал

- галереядаги сув 
оқимининг ўртача тезлиги. 
Бу тезлик чўкиндиларнинг дарёдаги сув оқизадиган тезликдан 2,0…2,5 
марта ортиқ бўлиши шарт. Галереянинг пастки бьефдаги чиқиш бурчаги дарё 
оқимига нисбатан 
θ
0
30
...
15
=
атрофида бўлиши лозим. Ювиш галереяларининг 
туби тўғоннинг понур қисми сатҳ белгисига тенг қилиб жойлаштирилади. 
Галереянинг кириш ва чиқиш қисмларига затвор ўрнатилади. Галереяларнинг 
ички юзалари емирилишга чидамли материаллар билан, масалан, гранит, пўлат, 
чўян плиталар ва ҳоказолар билан қопланади. Каналга бериладиган сув сарфи 
катта оралиқда 5 дан 150 (600) м
3
/с гача ўзгаради ва сув чуқурлиги сув олиш 
фронтида 2…8 м бўлади. Сув кам бўлган даврларда чўкиндиларни галерея 
орқали ювиш учун шу даврдаги сув сарфининг 2…3% сарфланади. 
Ювувчи галереяли ён томонга сув олиш.
Бундай иншоотларда сув 
винтсимон ҳаракат қилади (4.12 - расм, а). Сув олиш иншооти остида 
конуссимон галерея 2 қурилади. Унинг паст томонидан чўкиндиларга бой 
бўлган сув оқими кириши учун бўйлама тирқиш ўрнатилади. Галерея ўқи 
бўйлаб йўналган оқимнинг илгариланма тезлиги ва галереяга киришда 
оқимнинг тирқишдан ўтишда ҳосил бўладиган тангенциал тезлиги қўшилиши 
натижасида сув винтсимон ҳаракат қилади. Сувнинг винтсимон ҳаракати унинг 


125 
чўкиндиларни оқизиш қобилиятини оширади. Аммо сувда оқизиқлар ва йирик 
заррачали 
чўкиндилар 
бўлса, 
бундай 
иншоот 
эксплуатациясини 
қийинлаштиради. 
 
4.12 - расм. Ювувчи галереяли ён томонга сув олиш: 
а-тубдаги йўналтирувчи қурилмалар ёрдамида винтсимон ҳаракат ҳосил қилувчи; b-эгри 
чизиқли келувчи канал билан. 1- тўғон, 2- кириш қисми тирқишли конуссимон галерея; 
 3-эгри чизиқли келувчи канал; 4- тубдаги йўналтирувчи нов; 5- сув олиш иншооти; 
 6- ташлаш иншооти; 7-ювувчи галерея затвори. 
 
Эгри чизиқли келувчи канал билан ён томонга сув олиш (4.12 - расм, b) 
Бундай турдаги сув олиш Б.Е.Веденеев номли ВНИИГ томонидан ишлаб 
чиқилган. Унда туб чўкиндиларга қарши курашишда оқимнинг кўндаланг 
циркуляцияси қўлланилади ва у эгри чизиқли канал 3 ва чўкиндиларни ушлаб 
қолувчи нов 4 да ҳаракат қилиши туфайли ҳосил бўлади. Канал 3 оқим ўқига 
45
0
бурчак остида ва кириш қисми остонасиз ўрнатилади. Каналнинг пастки 
бьефга чиқиш қисмида канални ювишда ташланадиган сув сарфини ростлаш 
учун щит 6 ўрнатилади. 
Остонаси баландлиги 0,7 м бўлган очиқ сув олиш иншооти 5 эгри 
чизиқли каналнинг охирги қисмида жойлаштирилади. Тубдаги йўналтирувчи 
нов туб чўкиндиларни ушлаб қолиб уларни пастки бьефга ташлайди. Ювувчи 
сув сарфи каналга олинадиган сув сарфини 10% ни ташкил этади. Бу турдаги 
сув олиш унча самарали эмас, чунки чўкинди тизмалари юқори бьефдан 


126 
тубдаги йўналтирувчи новга томон ҳаракат қилади ва оқимда чўкиндиларни 
кўп бўлиши уни ишдан чиқариши мумкин. Эгри чизиқли канал кириш қисмини 
нотўғри жойлаштирилиши унинг бош қисмида ноқулай циркуляция 
йўналишларини ҳосил қилади, ҳамда бундай сув олиш самарадорлигини 
камайтиради. 

Download 10,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish