Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимё технология институти



Download 1,15 Mb.
bet15/15
Sana21.02.2022
Hajmi1,15 Mb.
#50704
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
dietanolaminning 20 suvli eritmasi yordamida kop oltingugurtli gazni h2s va co2 lardan tozalash bolimini lojihalash. absorberni hisoblash 4 mlrd.m3j (1)

Бошкариш Y

объекти
Бу ерда Х-кириш сигнали, Y-чикиш сигнали, яъни улар Yқf(X) функционал богланган.

Куйилган масаланинг мураккаблигига караб, бошкариш объектини бир, икки ва уч сигимли объектларнинг кетма-кет уланган звенолар куринишида тасвирлаш мумкин.


Бизнинг холатимизда бошкариш объектини икки кетма-кет уланган звенолар куринишида тасвирлаймиз, яъни реакторда иссиклик ва моддаалмашиниш жараёнлари кечади:



Х

W1







W2

Y





































W1 ва W2 – звеноларнинг узатиш функцияси, улар уз навбатида куйидагича ифодаланади:





W 1

=

K 1

W 2

=

K 2

T 1* p+ 1

T 2* p+ 1













Бу ерда к1, к2 – звеноларнинг кучайтириш коэффициентлари;



  • 1, Т2 вакт доимийси;

Юкорида структуравий схемаси тасвирланган икки сигимли объектни автоматик бошкариш учун куйида тасвирланган структуравий схема асосида


54
хисоблаш тажрибасини утказиш талаб этилади:





Х

W1







W2

Y










































Р

Бу ерда Р –ростлагич.


Курилмадаги кечадиган жараёнга таъсир этувчи курсаткич деб, абсорбер босими кабул килинди. Шунинг учун босимни ростлаш локал тизимини ишлаб чикамиз. Жарёндаги узгартириладиган объектнинг асосий курсаткичи:





  • max =5200 кПа; Рmin = 5100 кПа; Рурт=5150 кПа; микдорда узгариши мумкин, босимни узгариши чегараси Р= ± 50 кПа

Бошкариш жараёнини хисоблаш тажрибасини МВТУ дастури ёрдамида компьютерда икки сигимли объект учун амалга оширамиз. Объектни оптимал бошкариш учун унга тугри келадиган ростлагич танланади.
Бу асосида куйида келтирилган блок схемага асосан ростлаш оптимал куриниши танланди, ростлагични кийматини аниклашда датчик ва ижрочи курилмани кучайтирувчи булинма деб караб 2 сигимли объект ПИ рослагич учун хисобланди:



W 1

=

K 1







W 2

=

K 2

























T 1* p+ 1







T 2* p+ 1


































































m=Kp*DY+T11 DY*dt


55

Бошкарув тизимининг компьютер модели МВТУ дастури асосидаги блок схемаси куйда келтирилган:


Оптимал бошкариш тизимини синтез килиш тартиби, ростлагични танлаш, ростлагичнинг созлаш параметрларининг оптимал кийматлари куйида келтирилган комьпютер модели натижалари асосида аникланади:


56


БОШКАРИШ ОБЪЕКТИНИНГ ФУНКЦИОНАЛ СХЕМАСИ



панели Бошқарув Датчик

57
ИҚТИСОДИЁТ БЎЛИМИ

Иқтисодий қисми қуйидагилардан иборат.





  1. Ишлаб чиқариш дастури - лойиҳа бўйича ишлаб чиқарилган махсулотнинг йиллик хажми.




  1. Махсулот ишлаб чиқариш таннархидаги тўғри моддий сарифларини очиб-хом ашё ва асосий материллар,ёрдамчи материаллар, қувватлар ва ёқилғи сарфларининг хисоби. (қайта ишланадиган чиқинди ажратилган холда) Бу малумотлар корхонанинг технологик регламинти ёки лойиханинг моддий балансидан олинади.




  1. Махсулот таннархидаги бошқа тўғри, ёндош сарфлар, асосий фондларнинг амартизатсияси ва қолган. Шу жумладан устама сарфлар асосида маҳсулот таннархининг (1-ўлчам ва йиллик) корхона маълумотлари асосида ўлчам маҳсулот ишлаб чиқариш таннархининг колкулияцияси.

  2. Маҳсулот таннархининг асосида лойиҳа бўйча фойдаси маҳсулотнинг улгуржи бахоси, рентабеллиги, эркин сотиш бахосининг хисоби.




  1. Асосий кўрсаткичлар хисоби. Ишлаб чиқаришнинг асосий техник иқтисодий кўрсаткичлари, махсулотнинг йиллик хажми ( натурал ва қиймат ифодаси бўйча) 1 ўлчам ап йиллик махсулотнинг ишлаб чиқариш таннархи, фойда кўрсаткичлари, 1 ўлчам махсулотнинг эркин бахоси.1- ишчи ва сех ходимининг таннахдаги улуши ишлаб чиқариш хажми.



ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ДАСТУРИ – МАҲСУЛОТНИНГ ЙИЛЛИК ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ҲАЖМИ



  • НАТУРАЛ ВА ҚИЙМАТ ИФОДАСИДА)













Бир ўлчам

Натурал

Қиймат

N 0

Маҳсулот номи

Ўлчам

ифодаси

нархи сум

ифодаси
















м.сўм.




Диэтаноламиннинг 20%
















сувли эритмаси ёрдамида
















кўп олтингугуртли
















газини H2S ва CO2

3

990000

4 000 000

3960000000




лардан тозалаш бўлимини

м




лойиҳалаш. Абсорберни
















хисоблаш, 4 млрд.м3/й.
















газ






















58







Маҳсулот ишлаб чиқариш таннархининг калькуляцияси
Йиллик ишлаб чиқариш хажми-4000000 м3/й Маҳсулотнинг калькульяцион ўлчами­1000 м3















Сарфлар қиймати

N 0

Сарф моддалар

1 ўлчам

Йиллик хажми,

маҳсулот учун,










мингсўм













сўм
















1




2




3

4

1

Тўғри моддий сарфлар

515060

2060240000

2

Мехнатга

доир

тўғри

29432

117728000

сарфлар,шу жумладан:

А)

Ишлаб




чиқариш

22368,32

89473280

ишчиларнинг иш ҳаққи

Б)

Суғурта ажратмалари (ягона

7063,68

28254720




ижтимоий тўлов-25%)




























3

Материалга

доир

ёндош

110370

441480000

сарифлар







4

Мехнатга

доир

ёндош

44148

176592000

сарфлар







5

Асосий




фондлар

2932

117728000

амортизацияси




6

Бошқа (шу жумладан устама)

7358

2943000000

сарфлар







7

Ишлаб чиқариш таннархи

676936

2707744000

8

Давр харажатлари




58864

235456000

9

Умумий сарфлар




735800

2943200000

10

Фойда







254200

1016800000

11

Махсулот рентабеллиги

34

­

12

Корхонанинг улгуржи баҳоси

990000

3960000000



















13

Акциз










­

14

Келишилган (эркин –сотиш)

1188000

4752000000

баҳо,-20%ҚҚС билан



















59
Асосий иқтисодий кўрсаткичлар ҳисоби



N0

Кўрсаткичлар

Ўлчам

Лойиха бўйича










1

2

3

4




Йиллик и/ч маҳсулот ҳажми







1

а) натурал ифода

т

4000000




б) товар маҳсулотининг қиймати

минг сўм

3960000000
















Ўлчам маҳсулотнинг и/ч

сўм/м3




2

таннархи (ишлаб чиқаришт

676936




сарфлари)



















3

Йиллик маҳсулотнинг таннархи

минг сўм

2707744000













4

Маҳсулотнинг эркин-сотиш

сўм/м3

1188000




бахоси







5

Йиллик фойда

минг сўм

1016800000

6

Маҳсулот рентабеллиги

%

34

(самарадорлиги %)






















7

1 ишловчининг ўртача-ойлик иш

минг сўм

1100000

ҳақи






















8

1 ишчиннг ўртача-ойлик иш

минг сўм

820000

ҳақи









60
ХУЛОСА


Бугунги кунда Республикамизда ёқилғи энергиясига бўлган талабни тўла қондиришда “Ўзбекнефтегаз” Миллий холдинг компанияси асосий ўрин тутади. Республикамизда жаҳон сифат андозаларига мос келувчи тайёр нефт маҳсулотларини ташқи бозорга экспорт қилинмоқда.


Шўртон газ-кимё мажмуасида метан гази, сиқилган газ, юқори сифатли полиэтилен маҳсулотлари ишлаб чиқарилмоқда.

Ушбу “Диэтаноламиннинг 20% сувли эритмаси ёрдамида кўп олтингугуртли газини H2S ва CO2 лардан тозалаш бўлимини лойиҳалаш. Абсорберни хисоблаш, 4 млрд.м3/й. газ” мавзули битирув ишида қуйида келтирилган адабиётлардан фойдаланиб аминобирикмалар ҳақидаги тушунчаларни ўрганиш, унинг хомашё базаси шунингдек аминобирикмаларининг хоссалари, газни қайта ишлаш корхонасида улардан фойдаланиш олиш технологиясини ўрганилди.


Шунингдек, аминобирикмалар қўлланилиши, табиий газни тозалаш ва абсорбентни регенерациялаш ҳақида маълумотлар келтирилди.


Аминобирикмаларнинг хом ашё, материаллар, энергия ресурсларининг сарф меъёрлари ўрганилди.


Техник - иқтисодий асослар қисмида лойиҳалаштирилаётган объектнинг жойлашиши, ишлаб чиқариш жараёни ва технологик жараёнга керакли шароит, ишчи ва ходимларнинг яшаши ва ишлаши учун яратилган шароитларнинг тегишли талабларга жавоб бериши ўрганилди.


Табиий газни тозалаш учун технологик жараён ва қурилмасининг технологик схемаси, жараённинг технологияси, кимёси ўрганилди.

Бундан ташқари жараёнда ишлатиладиган катализаторнинг концентрацияси, жараёнга босимнинг ва ҳароратнинг таъсири кўрсатиб ўтилди.


Битирув иши ишининг ҳисоб қисмида эса абсорбер қурилмасини моддий


61
ва иссиқлик баланси, диаметри ҳамда баландлигини топилди.

Хавфсизлик талаблари қисмида ходимларнинг индивидуал ҳимоя воситалари, ёнғинни ўчириш усуллари ва зарур воситалари, бўлиши мумкин бўлган аварияли вазиятлар ва қурилмани тўхтатиш қоидалари таклиф этилди.


Атроф муҳитни муҳофаза қилиш қисмида талаблардан келиб чиқиб ишлаб чиқариш чиқиндилари бўлган қаттиқ ва суюқ чиқиндилар ҳамда оқова сувларни ишлатиш нормалари ўрганиб чиқилди.


Битирув ишининг иқтисодиёт бўлимида қуввати йилига 4 млрд. м3/й. бўлган аминобирикмалар ёрдамида табиий газни тозалашда тўйинган абсорбентни регенерациялаш бўлими технологиясининг иқтисодий кўрсаткичлари кўрсатилган.


Битирув ишининг якунида фойдаланилган адабиётлар рўйхати келтирилган.

62


ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР



  1. И.Каримов «Жаҳон молиявий – иқтисодий инқирози, Ўзбекистон шароитида уни бартараф этишнинг йўлари ва чоралари», Тошкент – «Ўзбекистон», 2009 йил.




  1. И.Каримов «Ватанимизнинг тинчлиги ва хавфсизлиги ўз куч-қудратимизга, халқимизнинг ҳамжиҳатлиги ва букилмас иродасига боғлиқ», Тошкент: «Ўзбекистон», 2004 йил.

  2. И.Каримов «Империя даврида бизни иккинчи даражали одамлар, деб ҳисоблашар эди», Тошкент: «Ўзбекистон» нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2005 йил.

  3. «Физикохимия нефти. Физико-химические основы технологии переработки нефти (Р.З.Сафиева), М., Химия , 1998 г., 448 стр.




  1. «Химическая технология переработки твердых горючих ископаемых». / Под ред. Г.Н. Макарова, Г.Д. Харламповича). – М.: Химия, 1986г. – 496стр.

  2. «Химия нефти и газа» / Под ред. В.А. Проскурякова / Л., Химия, 1989г., 418стр.




  1. «Химия нефти» / Ю.В. Поконова, А.А. Гайле, В.Г. Спиркин и др. / Л., Химия, 1984 г.




  1. Альбом технологияческих схем процессов переработки нефти и газа».под.ред. Б.И.Бондаренко. –М., «Химия», 1993.




  1. Белянин Б.В., Эрих В.Н. «Технический анализ нефтепродуктов и газа».

Л., Химия, 1975г.





  1. В.Н.Эрих. Химия нефти и газа, Л.: Химия, 1969, 87-93 с., 214-220 с.




  1. Гуреев А.А., Фукс И.Г., Лашхи В.Л. «Химмотология». – М.: Химия, 1986г.

63


  1. Магарил Р.З. «Теоретические основы химических процессов переработки нефти. Учет. пособие для ВУЗов. Л., Химия, 1985г.




  1. Нестеренко Л.Л., Бирюкова Ю.В., Лебедев В.А. «Основы химии и физики горючих ископаемых». Учебное пособие. – Киев: Высшая школа, 1987. – 359стр.

  2. Проскуряков Б.А., Дробкина А.Е. «Химия нефти и газа». – М.: Химия, 1995г.




  1. С.К.Огородникова. Справочник нефтехимика. В дувух томах. Т.1 /Под.ред. – Л.: «Химия» , 1978.




  1. Смидович Е.В.. «Технология переработки нефти и газа», ч.п. М.: Химия, 1980г. – 382 стр.




  1. Соколов В.А., Бестужев М.А., Тихомолова Т.В. «Химический состав нефтей и природных газов в связи с их происхождением». – М.: Недра, 1972г.

  2. Черножуков Н.И. «Технология переработки нефти и газа», ч.ш. – М.:

Химия, 1978г. – 423стр.





  1. Уильям Л. Леффлер.Переработка нефти. М.:Олимп-бизнес, 1999




  1. Шўртан газ кимё мажмуаси. Таржима ТР-1 (700-зона)




  1. Д.Исматов, Ш. Нуруллаев, С. Тиллаев, А.Икромов «Нефтни кайта ишлаш» – Тошкент.: “Ma’rifat – Madadkor”, 2002




  1. Ю.Ж. Саломов, С.А. Ғайбуллаев ва Сайфуллаев Ж. Нефт ва газни қайта ишлаш технологияси. Тошкент.: Чўлпон, 2006 й.




  1. С.Асатов, Х.Б.Дўстов, М.Я.Шарипов, Н.Н.Далмуродова. Нефт ва газ махсулотларининг физик тахлили. – Тошкент-2009




  1. С.Ф.Фозилов, Б.А.Мавлонов, Б.Н.Хамидов, С.А.Ғайбуллаев, Қ.КЖумаев. Нефт ва газ махсулотларининг физик кимёвий тахлили Тошкент «Илм зиё»-2010



64
Download 1,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish