ГИПЕРБАРИК ОКСИГЕНЛАШ
Гипербарик оксигенлаш - юқори босим остида кислород билан
даволашдир. Организмнинг оғир жарохатланиши одатда гипоксия билан
кузатилади, буни бартараф қилиш ва нафақат оёқ ёки қўлни, қола-верса,
бемор ҳаётини сақлаб қолиш учун кураш чораси хисобланади. Гипербарик
оксигенлашни гипоксия, травматик шок ва йўқотилган кон тўлдирилмаганда
ишлатиш энг кўп ижобий натижа беради.
Гипербарик оксигенлаш ўткир ва сурункали кислород етишмас-лигида
ишлатилади. Гипербарик оксигенлашни анаэроб инфекцияда ва бош мия
шишида қўлланиш истиқболи хисобланади.
Гипербарик оксигенлаш барокамерада ўтказилади. Икки турдаги
барокамералар мавжуд: бир ва кўп ўринли. Кўп ўринли барокамералар икки ёки
уч кисмдан иборат бўлиб, шулардан биттаси шлюз сифатида ишлатилади, яъни
хохлаган пайтда асосий камерага кириш ва чиқишга
имкон беради. Газли мухит хаво хисобланади, кислород эса нафас олиш
учун маска остидан берилади.
Яна жаррохлик барокамералари мавжуд, уларда хар кандай жарроҳ-лик
50-расм. Дерматом
ёрдамида эркин
тери лахтагини
олиш.
ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
77
муолажаларини ўтказиш имконияти бор. Барокамерада ишлашда маълум
кўрсатмаларга катьий риоя қилиш шарт, бу аппаратура ва хо-димларнинг
ўзини кандай тутиши ва юриш-туришига тааллуқли. Гипербарик
оксигенлаш жараёнида ўткир ва сурункали кечадиган асоратлар пайдо
бўлиши мумкин. Ўткир заҳарланиш кислороднинг катта (3 атм дан юқори)
босимида пайдо бўлади. Бу холда МНС (марказий нерв системаси)
жарохатланади. Сурункали кислород интоксикацияси кислороднинг узоқ
таъсири остида бўлиши мумкин, бу ўпкада патологик ўзгаришлар бўлишига
замин яратади.
ФИЗИК ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИ
Бузилган фаолиятни қайта тиклаш учун физик даволаш усулларини ўз
вактида ва кенг микёсда ишлатиш катта аҳамиятга эга. Хозирги пайтда
травматология ва ортопедияда физиотерапиядан фойдаланилади (электр ва
ёруғлик билан даволаш, иситувчи ва сув муолажалари, лой ва парафин билан
даволаш, укалаш ва даволовчи жисмоний тарбия (ЖТ) билан, механотерапия ва
мехнат билан даволаш элементлари). Физик усуллар тўғрисидаги маълумотлар
махсус дарсликларда келти-рилган, аммо биз айримлари тўғрисида қисқача
эслатиб ўтамиз.
Уқалаш. Ижобий таъсир кўрсатувчи, қон айланишини яхши-ловчи ва
тўқималарда махаллий модда алмашувини яхшиловчи омил хисобланади.
Бундан
ташқари,
уқалаш
тўқималарнинг
тонусини
кучайтириб,
мушакларнинг кисқариш хусусиятини яхшилайди, пери-ферик нерв
системасининг кўзғалувчанлигини пасайтиради. Уқалаш техникаси олти
усулдан иборат: босиш, силаш, ишкалаш, эзиш, тўкил-латиш ва тебратиш (51-
расм).
Уқалаш харакатлари марказий йуналиши одатда олиб борилади; бунда қўл ва
оёқларнинг тўғри холати катта аҳамиятга эга. Масалан, орқа ва оёқларни
уқалашда бемор мушаклари ўртача тарангликда (ўрта физиологик ёки шунга яқин
холат) ёки бўшашган холатда бўлиши керак
Тери касалликлари (йирингли доначалар, экзема), флебитлар, вена қон
томирларининг варикоз кенгайиши ва бўғимлар яллиғланишида уқалаш
мумкин эмас. Атеросклерозли кекса ёшдаги одамларда уқалаш чегараланган
тартибда бажарилади.
Д а в о л о в ч и ж и с м о н и й т а р б и я . Даволаш ёки профилактика
мақсадида ўтказиладиган машқлар тизими. Даволовчи жисмоний тарбия
куйидагича фарқланади: а) пассив харакатлар; б) қаршиликсиз актив
харакатлар; в) ёрдамчи харакатлар; г) қаршилик билан харакатлар.
Пассив харакатлар ва механотерапия турлича шикастланишлар
окибатларини ва айникса, бўғимлар контрактурасини даволашда
Do'stlaringiz bilan baham: |