Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet380/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   376   377   378   379   380   381   382   383   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
439 
хамда бўғим халталарни, ошик ва товон суяклари 
орасидаги бўғим ички бойламларини пухгалик 
билан кесиб ташлашдан иборат. 
Шундан сўнг оёқ панжаси дар-хрл тўрри 
холатга 
келади 
ва 
дефор-мациянинг 
кайталаниши куза-тилмайди. Суяклардаги опера 
циялар болалар 7 ёшдан ошганда суякларнинг 
жадал ўсиши тўхтагандан кейин қилинади. 
Тугма маймок-ликнинг оғир турларида оёқ 
панжаси Куслик усули бўйича ўроксимон 
резекция қилинади (276-расм). 
Сўнгги йилларда тугма маймокликнинг оғир турларида деформацияни 
тўғрилаш 
учун 
Илизаров, 
Волков-Оганесян 
шарнир-дистракцион 
аппаратларидан фойдаланилади. Бу аппаратларнинг конструкцияси 
маймокликнинг хамма компонентларини аста-секин бартараф қилишга имкон 
беради. 
4-боб. БЎЙИН, ЕЛКА КАМАРИ ВА КЎКРАК 
ҚАФАСИНИНГ ДЕФОРМАЦИЯЛАРИ
Бошни ён томонга эгилиб, айланишидаги деформацияси «кийшик 
бўйинлик» дейилади. Бу холат юмшоқ тўк;ималар, суяклар, кон томирлар ва 
асаблардаги ўзгаришларга хам боғлиқдир. Кҳийшик бўйинлик кўпинча тўш-
ўмров-сўргичсимон мушагининг патологик ўзгаришлари, камрок холларда 
умуртка погонаси бўйин сохасининг нуқсонли ривожланиши натижасида 
бўлади. Келиб чиқишига караб КИЙШИК бўйинлик мушакли, суякли, 
невроген, тери-бойламли ва компенсатор турларига бўлинади. 
ТУГМА МУШАКЛИ КИЙШИЯ, БЎЙИН
Тута мушакли кийшик бўйин касаллиги таянч-харакат аппарата тугма 
касалликлари орасида учраш даражасига кўра (5-12% гача) учинчи ўрнида 
туради. Кўпинча, кизларда учраб, ўнг томонлама бўлиши аниқланган. 
Бу касаллик тўррисида кўп назариялар бўлиб, х.еч қайсиси унинг келиб 
чиқиш механизмини тўлиқ тушунтира олмайди. «Кийшик бўйинлик»нинг 
келиб 
чиқишида 
тўш-ўмров-сўргичсимон 
мушагининг 
тугма 
(етишмовчилиги) нуксони сабабчи деган назария кўпроктан олинади. 
Туғилиш вақтидаги жарохат деформацияни кучайтиради. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   376   377   378   379   380   381   382   383   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish