Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


Билак суяги бошчасининг синиши (эпиметафизар синиши)



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

Билак суяги бошчасининг синиши (эпиметафизар синиши). 
Аксарият 
билвосита травмада: кул билан йиқилганда рўй беради. Катта одамлардан 
фарқли равишда болаларда синиш чизиги билак суягининг проксимал метафизи 
соҳасида кўндаланг йўналишда ўтади. 
Шикастланицшингбошқа варианти эпифизеолиз бўлиши мумкин: билак 
суягининг бошчаси сирпаниши оқибатида ўсиш зонаси 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
243 
шикастланади. Агар синиш чизиги қисман ўсиш зонаси бўйича ўтиб, метафиз 
шикастланадиган бўлса, остеоэпифизеолиз пайдо бўлади. 
Клиника. Қўлнинг холати мажбурий: билак пронацияланган ва чала 
ярим буқилган. Травмадан сўнгдастлабки соатларда махаллий шишни 
аниқлаш мумкин, кейинчалик у бутун бўғимга тарқалади. Пайпасланганда 
бўғим ташқи юзаси бўйлаб яккрл оғриқ.аниқланади. Синишнинг бу тури учун 
букиш ва ёзишнинг сақланиб қолганлиги ва ротацион харакатларни — 
супинация ва пронацияни кила олмаслик хос. Сурилган бошчани унинг тўлиқ 
чиқишидагина пайпаслаб кўриш мумкин. Кўздан кечирилганда периферик 
нервларнинг холатига катта аҳамият бериш зарур, чунки кўпинча билак 
нервининг травматик нҳзрити пайдо бўлади. 
С о л и ш т и р м а (дифференциал) ташхис. Бойлам аппаратининг 
шикастланиши ва тирсак бўғимининг эзилиши ўртасидаги солиштирма 
ташхис, айникса, кулнинг типик холатида бажарилган рентгенограммаларга 
асосан олиб борилади. Билак суяги бошчасининг эпифизеолизини фақат 
расмларда аниқлаш мумкин. Бошчанинг ўсиш зонаси бўйлаб ёки 
метафизининг бид қисми билан сирпаниши рўй беради (остеоэпифизеолиз). 
Д а в о л а ш. Билак суяги бошчасининг синишида, сурилмаган ва суякнинг 
1/4 диаметригача сурилган эпифизеолизида ёки билак суягининг бошчаси 
бошчасимон баландликка нисбатан 15° гача бўлган бурчакостида сурилганда 
репозиция талаб этилмайди. Гипсли боғламни кафт суякдарининг 
бошчаларидан то 100-110° бурчак остида буқилган ва супинациядаги билакнинг 
1/Зюқори қисмигача 10-12кунга куйилади. Тирсак бўғимидаги харакатларнинг 
тўлиқ хажми гипс ечилгандан кейин 2-3 хафта ўтгач тикланади. 
Юқорида кўрсатилганидан кўпрок сурилган синишларда репозиция қилиш 
буюрилади, чунки сурилиш бартараф қилинмаса, бола ўсган сайин 
кулинингдеформациясига ва қўл функциясининг бузилишига сабаб бўлади. 
Сеинухов усули бўйича репозиция техникаси. 
Наркоз остида жаррох. ўк 
бўйича пастга тортиб ва билак билан тўлиқ ротацион харакатлар килади. 10-12 
та шундай харакатлардан кейин билакни тўлиқ пронация холатига ўтказилади, 
айни вактда, уни 180° гача ёзилади, сўнгра тўғри бурчакка кадар букилади ва 
гипсли боғлам куйилади (156-расм). Агар икки марта қилинган репозиция 
бўлакларнинг вазиятини яхшилай олмаса ва суяк 1/3 диаметридан кўп 
кўндаланг сурилиш крлса, жаррохлик усулини қўллаш керак 
ТЛ.Баиров усули бўйича терн ости репозиция техникаси. 
Ўткир учли 
скальпел билан тирсак бўғимининг орқа-ташки юзаси бўйлаб билак 
суягининг сурилган бошчаси сатлдца тешилади. Ингачка зондни (диаметри 3 мм 
гача) тешик оркали синган жойгача киритилади. Зондни ричаг каби ишлатиб, 
бошчасини тўғри вазиятда ўрнатилади ва зонд 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish