Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
186 
текислашган. Куракнинг медиал чети ва 
унинг 
пастки 
бурчаги 
тери 
ости 
клетчаткасидан кўриниб туради. Суяк 
ўсимталаридан куракнинг медиал четигача 
бўлган масо-фа соғлом томондагига 
нисбатан бир-мунча катта. 
Беморни 
текшириш 
шикастлан-
гантомондага 
нервлар, 
томирларни 
текшириш 
ва 
рентгенография 
билан 
якунланади. 
Д а в о л а ш. Ўмров синишларини 
даволаш усули асосан синиш характерига 
боғлиқ.. Суяк устки пардаси остидан 
синишларни «яшил новда» типи бўйича ва 
суяк бўлаклари сурилмаган синишларни 
фиксация қиладиган боғламлар билан 
ўтказилади. Болаларда 
иммобилизация муддати 2 дан 3 \афтагача, 
катталарда 4 хафтагача. Бог-лам кўйшцдан 
олдин 
синганжой 
10-15 
мл 
1-2% 
новокаин 
эритмаси 
билан 
оғриқсизлантирилади. Бўлаклари сурилган ўмров синишларида синган жойни 
15-20 мл 1-2% эритма билан оғриқсизлантирилгандан кейин бўлаклар жойига 
куйилади. Бунинг учун беморни курсига бошини шикастланган томонга 
энгаштииб ўтказилади. Ассистент тиззаси билан курак орасига ёки бурчагига 
тиралиб, иккала қўлини елканинг тепасига кўяди ва елка бўғимини орқага-
тепага ва оз-моз юқорига суради (111 -расм). Жарроҳ шу ҳолатда синиқларни 
жойига солади. Одатда бу қийинчилик тугдирмайди, бирок фиксациянинг 
250 дан ортик таклиф қилинган усули борлигига карамай бўлакларни керакли 
холатда ушлаб туриш гоят қийин (112-расм). 
112-расмда келтирилган фиксация усуллари энг кенг тарқалган. 
Бурчак деформацияси билан ўтадиган ўмров синишларини даволашда 
Чижин рамкаси яхши ёрдам беради. Кузьминский шинаси (112-расм, 
г) 
ўмров 
синишларини консерватив даволаш учун жуда кулай хисобланади, у елка 
камарини кўтариб, энг юқори ҳолатда ушлаб туради. 
Узоқ, вакт ўринда ётишни талаб киладиган оғир жароҳатла-нишларда 
беморни қаттиқ тўшакли ёток четига ёткизилади ёки кураги орқасига ва 
кураклараро бўшлиқ.ка каттик ёстик кўйилади, кз'л ётокдан пастга ва орка 
томонга осилиб туради. Бир кун ўтгач, тирсак бўғими тагига болишчаси бўлган 
курси кўйилади. Бемор шу вазиятда 2-3 хрфта ётади. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish