Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet154/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
180 
Курак бўйни сох;асидаги синиш учун суяк синиқларининг сурилиши хос. 
Кул бўғим майдончаси билан пастга ва олдинга силжийди. Бу-нинг натижасида 
шикастланган томонда куракнинг елка ўсимтасининг шишиб чиқиши ва 
тумшуксимон ўсимтанинг ичига кириши кайд этилади. Симптоматикаси 
елканинг олдинга чиқишига ўхшаш. Ундан фарқли равишда чиқишда 
кузатиладиган пассив харакатларда пружи-насимон каршилик бўлмайди. 
Синган соҳани пайпаслашда куракнинг орқа юзасида ва қўлтик ости чукурчасида 
каттик оғриқ. бўлади. Рентге-нологик текширишда шикастланишнинг 
характери тўғрисида аниқ, ахборот олинади. 
Хамма шубхали х.олларда курак синганини истисно қилиш учун 
рентгенография қилиш шарт, чунки курак синишлари аниқ, клиник 
симптомлар йўқлиги сабабли, кўпинча, аниқланмай колади. Баъзан синиш 
характерини аниқлаш учун ностандарт проекцияларда суратлар олишга тўғри 
келади. 
Д а в о л а ш. Курак синишларини даволашда танадан узоқлаштирувчи 
фиксацияловчи боғламлар кз'лланиш (стандарт шиналар, торакобрахиал гипс 
боғламлар) умумий тамойил хисобланади. 
харакат қилганда оғриқ. аниқланади; пай-паслашда суяк кирсиллаши эшитилади. 
Елка ўсимтасининг синиши ўмров ташки учининг чиқиши билан учрайди. 
Тумшук симон ўсимганинг синишидан икки бошли мушак бошчасининг тортилиши 
оқибатида оириккучаяди. Тумшуксимон ўсимганинг силжиши акромиал-
тумшуксимон ва тум-шуксимон-ўмров бойламлари бирга ши-кастланганда рўй 
беради. Куракнинг паст-ки, юқори-ички бурчаклари, танасининг буйлама ва 
кундаланг синишлари, одатда, синган бўлакларининг жиддий сурилиши билан 
ўтмайди. Буларни синган жойдага оғриқ. ва шиш пайдо бўлганидан аниқ.-
ланади. 
Курак атрофида мушакларнинг кўп-лиги катор холларда лат ейиш билан 
синиш ўртасида солиштирма ташхис ўтказишни қийинлаштиради. Суяк си-
никлари кўпинча курак бўйни сохаси синганда сурилади. Бўғим чукурчасидан 
синишлар елка бўғимидаги харакатларда кескин оғриқлар билан тавсифланади 
ва бўғимда кон тўпланиб қолишига олиб келади (гемартроз). 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   150   151   152   153   154   155   156   157   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish