Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
112 
тати кўйилади. Оёқ орқа томонлама кўйилган гапс боғлами билан 4-5 
хафтага қотириб кўйилади. 
МУШАК ЧУР РАС И
Мушак чурраси уни қисман ва мушакни коплаб турувчи фасция-нинг 
тўлиқ 
йиртилиши 
натижасида 
келиб 
читали. 
Мушак 
чурраси 
жаррохликмуолажаларидан кейин хам пайдо бўлиши мумкин. Кўпрок мушак 
чурраси сон ва болдирнинг ташки томонида учрайди ва ушбу травма фасция 
йиртилган жойидан мушакнинг бўртиб чиқиши билан ифодаланади. 
Пайпаслаганда ўсмасимон хосила эластик консистенцияга эга бўлиб, мушак 
бўшашганда катталашади. Шишиб чикдан мушак чегарасида фасциянинг 
«чурра дарвозаси» пайпасланиши мумкин. 
Одатда, мушак чурраси оёқ ёки қўл функциясига таъсир килмайди ва 
шунинг учун махсус даволашга зарурият йўқ.. Аммо айрим холларда 
мушакнинг доимий травмаланиши оқибатида «чурра дарвозаларида» фасция 
асептик яллиғланади, доимий оғриқ; пайдо бўлиб, фаолиятини сусайтиради. 
9 - б о б. КАТТА ЁШДАГИ ОДАМЛАРДА ТРАВМАТИК 
ЧИҚИШЛАР ВА ЧАЛА ЧИҚИШЛАР 
Травматик чиқиш — суяклар бўғим юзаларининг тўлиқ силжиши, бунда 
бўғим юзаларининг бир-бирига тегиб туриши йўқолади. Чиқиш травма 
оқибатида юз беради, одатда, бўғим пардаси ва бойламлар йиртилиши 
билан кечади. Чала чиқишда эса бўғим юзалари тўлиқ силжимайди. 
Травматик чиқишлар бутун таянч-харакат тизимининг ҳамма 
турдаги шикастланишларининг 1,5 — 3% ини ташкил килади. Чиқишлар 
оғир турдаги шикастланиш ҳсобланади, кўпинча, уларни шифохона 
шароитида даволашга тўғри келади. Травматик чиқишлар, кўпинча, 
, ўрта ёшдаги одамларда, айникра, эркакларда учрайди. 
Чиқишлар, кўпинча, билвосита травма натижасида бўлади (йиқилганда 
кул ёки оёқ ёзилган ёки буқилган холатда бўлади). Чик>1ш тўсатдан мушак тез 
ва кучли кискарганда юз бериши мумкин, масалан фаната, тош отганда, сузиш 
пайтида бирданига тез харакат кдпганда. 
Одатда чиқиш қўл ва оёқдар сегментининг дистал қисми бўйича 
номланади, аммо бундан истисно хам бўлади: ўмров суягинингакромиал қисми 
ва умурткаларнинг чиқиши проксимал жойлашуви бўйича ном олган. 
Чиқишлар янги, эскирган, ўрнига солиб бўлмайдиган, одат тусига кирган, 
ёпиқва очиқ, асоратланган ва асоратланмаган, кўзғалган (тўлиқ чикмаган) 
турларга бўлинади. 
Чиқишлар дастлабки икки сугкада янги, 3-4 хафтагача янги бўлмаган, 4 
хафтадан ошса, эскирган хисобланади. Ўрнига солиб бўлмайдиган 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish