Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet288/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
337 
травматик касаллиги деб атади. И.Я.Раздольский орқа мия травматик 
касаллигани 4 даврини ажратди: 
1)2-3 кунни ишгол килувчи бу давр учун бетартиб клиник манзара хос 
бўлиб, орқа миянинг турли даражада шикастланишидан келиб чикади ва 
спинал карахтлик (шок) ривожланиши билан боғлиқдир. Бу даврда орқа мия 
окир шикастлангани хозирги замонда клиник манзарага асосланиб, орқа мия 
ва от думи тизимларида морфологик ўзгаришлар характерини амалий 
жихатдан аниқдаб бўлмайди; 
2) эрта даври 2-3 хафта давом этади. Бу давр хам орқа миянинг тўла 
функционал узилиш белгилари билан кўринади. Бу белгилар
мажмуасининг келиб чиқишида кон, лимфа ва орқа мия суюкдиги 
алмашувининг муьтадил ошиб бузилиши хамда орқа мия кулранг 
модцасида микроскопик ўзгаришлар ётади. Бу некроз ва кон кўйилишлар 
босктиида, жаррохлик йўли билан орқа мия текширилганда анатомик 
бутунлиги сақлангандек туюлади, аммо лат еган, мажакланган ва кон 
кўйилган ўчоклар топилади. Орқа мия тўқимаси бўкиб суюклик билан 
шимилган бўлади; 
3) оралик давр одатда 3-4 ойгача давом этади. Унинг бошлангич 
фазасида спинал карахтлик аломатлари йўқолади ва зарарланган сохада 
чандикланиш жараёни кетади хамда шикастланишнинг чин характери 
аниқланади. Бу давр учун орка мия ўсиб борувчи кистоз 
дегенерациясининг клиник-морфологик ўзгаришларининг бошланшч 
босқичи хосдир; 
4) орқа мия травматик касаллигининг кеч даври (4 ойдан кўпрок) 
зарарланган ўчокда аввал глиал, сўнга купол бириктирувчи тўқимадан 
чандиқ ривожланиши билан характерланади. Мия тўқимасида, кўпинча, 
посттравматик кисталар хосил бўладики, улар орқа мия фаолиятини 
янада кўпрок бузади ва мия тўқимасининг қайта тикланиш жараёнини 
кўп х.олларда ёмон окибатларга олиб келади. Орка мия пардалари ва 
эпидурал ёк кавитида ривожланадиган чандикли ўзгаришлар ҳамда 
шикастланган умурткаларда ҳосил бўлувчи суяк кадоги кеч даврда 
орка мияни эзиб қўйиши, кон ва суюклик айланишини бузиши, 
бўкишига олиб келиши мумкин, булар ўз навбатида иккиламчи 
некротик ўчоклар ва х.атто' кон кўйилишлар пайдо бўлишига олиб 
келади. 

Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   284   285   286   287   288   289   290   291   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish