Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet269/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
314 
умумий ог-риксизлантириш остида амалга оширилади. Оёқ тизза бўғимида 
тўрри бурчак остида букилади, болдирга таяниб, сон ўки бўйлаб тортилади. 
Бир вактнинг ўзида чов орқали крвузлок ёрдамида кдрама-карши тортма 
яратилади. Сон суягининг марказий бўлагини ушлаб туриб, перифермк бўлаги 
олдинга сурилади. Репозициядан сўнг болдир 100-110°га буқилган холда коксит 
гипс боғлами кўйилади. Крн томирлар эзилиб крлмаслиги учун боғлам 
узунасига кесилади. Коксит боғламида харакатсизлантириш муддати 6-8 
хафтага тенг. 
Скелет тортма ёрдамида даволаш оёқни чаноқ-сон ва тизза бўғимларида 
тўғри бурчак остида буқилган холда бўлишини такрзо килади. Темир кегай 
катта болдир суягининг проксимал метафизидан ўтказилади. 3-4 хафтадан сўнг 
оёқка ўрта физиологик холат берилади ва тўла битгунга кадар гипс боғлами 
кўйилади. 
Соннинг 
диафизар 
синишларининг 
кадокланиши 
суяк 
бўлакларининг туриши, синиш характери, бемор ёши ва умумий холатига 
боғлиқ,- Уч ёшгача бўлган болаларда синишнинг битиши 3-хафта охирида 
бўлади, 4 ёшдан 7 ёшгача - 4-5 \афтада, катта ёшдаги болаларда 5-7 дафтада. 
Сон суяги синиши тўғри даволанса, битиши калталанишсиз кечади. Бир 
сантиметргача калталаниш болаларда амалий аҳамиятга эга эмас, чунки у 
ўсиш жараёнида компенсациялашиб кетади. Оёқ ўки тўғри бўлиб, 2 см гача 
бўлган калталикдам бола улгайган сари камая боради ва тенглашади. 2 см дан 
ортик калталик оёқ фаолиятига, юришга, чанокнинг тўғри ҳолатига таъсир 
этиши ва умуртка погонасининг компенсатор кийшайидшга олиб келиши 
мумкин. 
Сон суягининг диафизар қисмининг синишида операция қилишга 
кўрсатмалар чекланган бўлади. Уларга суяк бўлакларининг крн томир ва нерв 
тизимчаларини эзиб қўйиши, суяк бўлаклари орасига юмшоқ тўқималарнинг 
кириб қолиши (интерпозиция), ёпиқ репозиция натижасиз бўлган синишлар, 
юмшоқ тўқималар катта шикастланиши билан кечувчи очиқ синишлар киради. 
Операция умумий оғриқ.сизлантириш остида кечади. Суяк бўлакларини 
солиб котиришни яхшиси сикувчи-чўзувчи 
аппарат 
билан қилган маъкул. 
Купол крзикчалар сон суягининг ўсиш зоналарини шикастлаши 
мумкинлигидан ишлатилмагани мақсадга мувофиқдир. 
Сон суяги пастки цисмининг остеоэпифизеолизи. 
Бу хилдаги шикастланиш 
билвосита шикастланҳячдан юзага келади ва катта ёшдаги болаларда учрайди, 
оёқ тизза бўғимида 
й
;еъёридан ошик ёзилган ва болдир узоқлаштирилган 
л;олда рўй беради. 
Т а ш х и с. Сон пастки эпиметафизидан сурилганида синишнинг барча 
аниқ.белгилари намоён бўлади. Агар эпифизеолиз дўнглар синиши билан 
кўшилиб кузатилса, одатда, тизза бўғими ичига кон кўйилади. Рентген 
суратлари бўйича шикастланиш характери ойдинлашади. Дистал метаэпифиз 
кўпинча олдинга ва марказий йўналишда силжийди. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish