ОЁҚ, ПАНЖАСИ БАРМОКЛАРИНИНГ ЧИДИШИ
Кўпинча I бармоқнингдорсал томонга чикиши кузатилади. Чиққан бармоқ.
калталашади, ўки ён томонга силжишга боғлиқ. холда деформацияланади.
Пайпаслаганда оғриқ. ва сурилган сегмент қирраси аниқланади. Икки юзада
олинган рентген суратларида шикастланишшшг ўзига хос томонлари намоён
бўлади.
Д а в о л а ш. Махаллий ёки умумий оғриқ.сизлантириш билан солинади.
Чиққан сегмент дорсал юзага сурилганда, ўша томонга тортиб деформация
кучайтирилади ва асосига босиб дистал томонга сурилади ва кафт юзаси
томон букилади.
Ёпиқх.одда солиш натижа бермаса, жаррохлик муолажаси ўтказилади: анатомик
солиниб, бўғим ичидан темир кегай билан қотирилади. Гипс боғламини
болдирнинг пастки қисмигача 2 хафтага кўйилади.
11
-
б о б. БОЛАЛАРДА ОЁҚЛАР ШИКАСТЛАНИШИ-НИНГ
ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
СОН СУЯГИНИНГ СИНИШИ
Болаларда сон суягининг синиши таянч-харакат аппаратининг
шикастланишининг 4 дан 8% гача қисмини ташкил килади. Болаларда сон
суягининг ёпиқ синишлари куп учрайди, очиқ синишлар эса 5% ни ташкил
килади. Бу холат болаларда катталарга нисбатан суякларнинг
ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
310
эгилувчанлиги, суяк усти пардасининг калинлиги, юмшоқ тўқималар ва
териюшг
юқори даражада эластикдиги билан тушунгирилади.
Синишлар сохасига караб, сон суягининг говори, ўрта ва пастки
қисмларида учрайди. Юқори сохада уз навбатида сон суягининг бўйнидан
(медиал ва латерал), кўстлараро ва кўстлар остидан синиш ажратилади, шу
билан бирга катта ва кичик кўстларнинг кўпорилиши учрайди. Соннинг юқори
қисмидан синиши камрокучрайди (15,2%). Диафиз сохаси эса энг кўп синади.
Пастки қисмида дўнглар устидан ва дўнглараро синишлар ажратилади
(24,9%).
Сон проксимал метаэпифизининг синиши.
Соннинг проксимал қисмини
синиши жойлашиши бўйича бутим ичидан (эпифизеолиз, ўсиш
зонасинингжарохати; остеоэпифизеолиз — эпифизеолизнинг метафиз
сохасининг синиши билан бирга учраши; бўйнидан синиши) ва бўғим
ташқарисидан
(кўстлар
сохасининг
синиши,
катта
ва
кичик
кўсгларнингапофизеолиз шаклида синиши).
Сон суяги бошининг эпифизеолиз шаклида синиши кам учрайди. Айрим
лолларда сон суяги бўйнидан синиш чизиги ўсиш зонасигача тушади, буни
остеоэпифизеолиз дейилади. Сон суягининг бўйнидан синиши хам асосан
катта ёшдаги болаларда ва кам учрайди.
Соннинг проксимал қисмининг болаларда синиш механизми билвосита
бўлиб, ёзилган оёқларга, чаноқ-сон бўғимининг ташқари юзасига юқоридан
йиқилишидан иборат. Катталардан фарқни ўларок болаларда соннинг
проксимал қисмининг
синиши
катта куч таъснрида вужудга келади.
Т а ш х и с. Синиш сурилишсиз бўлса, болалар активлиш йўқ.олмай юриши мумкин, фақат оёқлари юрганда
ташқарига буралган холатда бўлади. Биринчи кунларда чаноқ-сон бўғимида кучли оғриқ.кузатилади, оёқ босилганда
кучаяди. Оёқни ичкарига бурагянда ҳам окрик сезилади. Соннинг проксимал қисми синиб силжиганда оёқ мажбурий
холатни эгаллайди: у ташкарига буралади ва ўрта чизикда якинлашган бўлади. «Товоннинг ёпишиб қолган белгиси»
мусбат бўлиб, оёқ ўки бўйлаб босилганда оғриқ. кучаяди, бемор оёгини ичкарига бура олмайди, пассив
харакатлантирилганда оғриқ. сезилади. Каггарок
сллжишларда катта кўстнинг юқори
туриш белгиси мусбат бўлади. Рентген сурати ташхисга аниқдик
киритади.
Силжимаган эпифизеолиз ва остеоэпифизеолизларда шикастланмаган
томонни рентген суратлари билан солиштириш керак Соннинг
проксимал к;исми синганига шубх.а бўлган такдирда рентген
суратларида бўиин-диафиз бурчагини кунтбютан ўлчанадп. Акс холда,
бурчакни тўғрилаш биринчи икки кунда қилиниши керак
Д а в о л а ш. Сон суягин;:яг бўйни синганда ва эпифизеолизда суяк
бўлаклари силжимаган бўлса, ъелер шинасида 2 - 2,5 ой мобайнида
тортма амалга оширилади. Оёқни чаноқ-сон бўшмида кёриб ва
1икарига буралган холда коксит боғламидан фойдаланса ҳам бўлади.
Do'stlaringiz bilan baham: |