Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet260/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
304 
солишдан, тизза бўғимигача кўйилган гипсли боғлам билан 3-4 хафтача 
тахтакачлашдан ва кейинчалик функционал тикланиш муолажаларини 
ўтказишдан иборат. Орқа ичкарига чиқишни куйидагича солинади: тизза 
бўғимида оёқни 90° бурчак остида букилади. Оёқ, панжасига иложи борича 
супинация, эквинус, аддукция холатини бериб, товон ва олдинги қисмлари 
орқали қаттиқ ушлаб тортилади. Сўнгра панжа пронация ва 
узоқҳаштирилган холда тортиб ичкаридан ташқарига босилади. Ёрдамчи 
болдирнинг пастки қисмидан ушлаб туриб каршилик кўрсатади. Ёпиқ усулда 
чиқиш бартараф қилинмаса, зудлик билан жаррохлик муолажасини ўгказиш 
тавсия қилинади. 6-8 ҳафтадан сўнг шикастланган оёқҳни босиб юришга 
рухсат берилади. 
товон 
СУЯГИНИНГ 
синит и
Товон суягининг синиши, асосан, бевосита шикастланишдан бўлади. 
Кўпинча юқоридан кулаганда рўёбга чикэди ва иисала товон суягининг 
синиши кузатилади. 
Товон суягининг синиши турлари хилма-хилдир (209-расм), лекин энг кўп 
учрайдигани ва оғири эзилиб синиши хисобланади (209-расм, г). Бундай 
холларда товон суяги ошик суяги ва шикастловчи агент орасида эзилиб кўп 
бўлакларга бўлиниб кетади. Товон суяги эзилиб синганда оёқ, панжаси 
гумбази яссиланади, ошик-товон, товон-кубсимон бўғимларни ҳосил килувчи 
суякларнинг бўғим юзаларининг ўзаро муносабати бузилади. Эзилиб 
синишдан ташқари, товон суяги айрим қисмларининг алоҳида синиши 
мумкин (209-расм, а-в). Бу синишлар енгилрок хисобланади ва окибати 
нисбатан яхширок тугалланади. 
Т а ш х и с. Товон суяги эзилиб синганда беморлар оғриқ. туфайли юра 
олмайдилар, товон соҳаси кенгаяди. Юмшоқтўқималар шиши ва кон 
куйилиши тўпиқлар остида энг кўп сезилади. Оёқ, панжаси бўйлама гумбази 
яссиланади, катта силжишларда зса бутунлай йўқ.олади. Болдирнинг уч 
бошли 
мушагинингтаранглашиши 
оғриқни 
кучайтиради. 
Товонни 
пайпаслаганда оғриқ, сезилади. Товон суяги кирралари ва алохида 
синишида клиник манзараунча билинмайди. Айрим х.олларда 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish