Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
141 
игна ишлатилади. Чоклар эпиневрийга кўйилади. Нервнинг ёпиқ 
шикастларида уни очиш жаррохлик муолажасини 4-6 хафталик мудцатдан 
узоқ.вактга қолдириш мумкин эмас. Оптик катталаштиришни қўллаган халда 
жарохатланган нервни нозик препаровка қилиш, эндоневрал кон окишни 
тўхтатиш ва чокни атравматик материал (8/0-10/0 ип) билан бажариш мумкин. 
Жаррохлик муолажасидан кейин кул гипс лонгета билан, нервга чок 
кўйилаётган пайтдаги нерв тортилишини бартараф қилиш хисобга олинган 
холатда фиксация қилиниши керак 
12 

б о б. СУЯК ВА БЎРИМЛАРНИНГ ОЧИК 
ШИКАСТЛАНИШЛАРИ
СУЯКЛАРНИНГ ОЧИК СИНИШЛАРИ
Устидаги хамма юмшоқ тўқималар жарохатланган синишлар — очик 
синишлар деб аталади. Тери крпламлари ва юмшоқ тўқималар бугунлигининг 
травматик агент таъсирида бирга бузилишига (жарохат ва синиш бирга содир 
бўлади) бирламчи-очиқ синишлар дейилади хайда юмшоқ тўқималар ва тери 
суяк синиқлари билан ичкаридан жарохатланиши натижасида содир бўладиган 
синишларга иккиламчи-очиқ синишлар дейилади. 
Таянч-ҳаракат аппаратининг ҳамма жарохатлари ичида очиқ синишлар 8-
10% ни ташкил этади. Бундай синишларда жарохатланган-нингхаётига, аввало, 
кон кетиш ва шок кейинчалик эса ярага инфекция тушиши энг катта хавф 
тугдиради. Тўқималар жарохатининг даража-си ва катталиги мух.им ах,амиятга 
эга, чунки асосан очиқ синишларни даволаш окибат-натижани белгилайди. 
Мажакланган ва яшаигга лаёкат-сиз тўқималар канчалик кўп бўлса, окир 
инфекцион асоратлар шун-чалик юқори бўлади. 
А.В.Каплан ва О.Н.Маркова таснифига кўра очиқ синишларда юмшоқ 
тўқималарнинг жарохат оғирлиги учта дастлабки рим ракам-лари ва рус 
алифбосидаги биринчи бош харфларнинг ҳар хил бирикма-лари билан 
белгиланади (рим ракамлари яранинг катта-кичиклигини, ҳарфлар турини, 
оғирлик даражаси ва юмшоқ тўқималардаги жарохат кенглигини белгилайди); 
А — юмшоқ тўқималарнинг енгил чегара-ланган жарохати, бунда 
х,аётчанлиги бузилмаган ёки кам ўзгарган (масалан, санчилган ва чопилган 
яралар); Б — ўртача оғирликдаги юмшок тўқималарнинг жарохати, бунда 
ҳаётчанлиги бутунлай ёки қисман чегараланган зонада бузилган. Кўпинча, бу 
урилган ёки йир-тилган яралар; В — юмшок тўқималарнинг оғир жарохати, 
бунда ҳаётчанлиги катта ўлчамларда бузилган. Очиқ синишларнинг 1А, НА, П1А 
типларида юмшоқ тўқималарнинг ҳамма катламлари одатда силжиган суяк 
бўлаги суқилиши йўли билан шикастланади. Очиқ синишларнинг 1Б, ОБ, ШБ 
типлари терининг урилган яраси ва остидаги тўқималарнинг катта 
ўлчамларда шикастланиши билан характерланади; ури-лиш шикастланган 
майда ва ўртача крн томирларидан анча крн окиши билан боради. 1В, НВ, ШВ 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish