Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент автомобил ва йўллар институти


Маъруза2. Экологик хуқуқ предмети, методлари, тизими ва принциплари



Download 0,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/73
Sana31.03.2022
Hajmi0,68 Mb.
#521043
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   73
Bog'liq
ekologik huquq

Маъруза2.
Экологик хуқуқ предмети, методлари, тизими ва принциплари.
Режа.
1.
Экологик хуқуқ предмети;
2.
Экологик муносабатлар объекти;
3.
Экологик муносабатларнинг хуқуқий тартибга солишнинг
методлари;
4.
Экологик хукук тушунчаси;
5.
Экологик хукук тизими;
6.
Экологик хукук принциплари;
7.
Назорат учун саволлар.
8.Фойдаланилган адабиётлар.
Хуқуқ
назариясида
хуқукий
тартибга
солишнинг
предмети
хуқуқ
нормаларининг, хуқуқнинг маълум бир сохасига ажратилишига асос бўлади.
Предмет хуқуқ сохасининг тизим яратувчи омили ролини ўйнайди.
Хукукий
тартибга
солишнинг
предмети
бошка
хуқуқ
сохаларнинг
предметидан сифат жихатдан фарқ қилувчи, ижтимоий муносабатларнинг
аниқ йуналиши деб тушинилади.
Чунки экологик хуқуқ сохасининг хуқуқий тартибга солиш объекти сифатида
табиат (атроф мухит) ва унинг алохида элементлари- ер, сув, ер ости
бойликлари ва бошқалар, хамда шулар билан боғлик булган инсон
манфаатлари намоён булади.
Демак, айтиш мумкинки экологик хуқуқ предмети табиат ёкий атроф мухит
буйича ижтимойи муносабатлар хисобланади Табиат буйича «ижтимоий
муносабатлар» категорияси остида инсонниг табиий ресурслар билан боглиқ
булган хилма-хил ихтиёжлари ётади.
Бу ихтиёжлар доимо инсон, табиат ва жамият
ўртасидаги табиат
элементларидан (табиий ресурслардан) фойдаланиш ва истемол килиш
бўйича давом этади.
Қайси аниқ ижтимоий муносабатлар, атроф мухит хукуки тамонидан тартибга
солинади?


Экологик хукук буйича илмий ва укув адабиётларида унинг предмети
сифатида ижтимойи муносабатлар икки гурухга булинади:
1.Табиий ресурслардан фойдаланиш буйича;
2.Атрф мухитни мухофаза килиш буйича.
Шундай килиб инсонинг жамият ва табиат ўртасидаги муносабатлари
доирасидаги манфаатлари ва ихтиёжларидан келиб чиккан холдаги айланма
хуқуқ куйдаги муносабатларни ташкил қилади:
·
Табиий объектлар ва ресурсларга мулкчилик хукуки;
·
Атроф мухитни мухофаза килиш;
·
Жисмоний ва юридик шахсларнинг экологик хуқуқи ва қонуний
манфаатларини химоя килиш.
Юкорида келтирилган экологик муносабатларнинг турлари таснифи катиий,
ута мухим ва илмий асосланган хисобланади. Уларнинг максадга муофиклиги
шундан иборатки, улар хукукда бир вактнинг узида, узаро богликликда
куйдаги комплекс муоммаларни хал килади:
1.
Табиий ресурсларни кимга таллуқлийлигини;
2.
Табиий ресурсларга эгалик килишни;
3.
Атроф мухитни мухофаза килишни;
4.
Инсонниг экологик хукук ва конуний манфаатларини химоя
килишни.
Ижтимоий муносабатларнинг бундай хукукий тартибга солиш оркали хам
табиатни, хам инсонни манфаатлари хисобга олинади.

Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish