Ўзбекистон республикаси oлий ва ўрта махсус таълим вазирлиги teрмиз давлат университетининг



Download 2,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/47
Sana25.02.2022
Hajmi2,35 Mb.
#302097
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   47
Bog'liq
Тубан ўсимликлар УСЛУБИЙ КЎРСАТМА

Моғор замбуруғи
А. мицелий ва ундан ўсиб чиққан спорангийлар, В. Спорангийда жойлашган споралар. В. 
Моғор замбуруғининг жинсий кўпайиши цикли. 
Гаметангийларнинг 
ҳосил бўлиши


Моғор замбуруғинингкўпайиши:
1-жинсий; 2-жинссиз кўпайиши 
Энтомофторалилар тартиби – Entomophthorales 
Ер юзида энтомофторалиларнинг қарийб 50 тури учрайди. Асосан 
ҳашаротлар, сувўтлар ҳамда қурбақа ва калтакесакларнинг экскрементларида 
сапрофит, баъзан паразитлик билан ҳам яшайди. Мицелийси бўғинли, бир 
ёки кўп ядроли. 
Жинссиз кўпайиши отилувчи конидиялар ёрдамида содир бўлади. 
Жинсий кўпайиши эса изогамия усулида амалга ошади. Лекин қўшиладиган 
ҳужайралар кўпинча бир ядролига ўхшаш бўлади.
Бу тартиб вакиллари ичида кенг тарқалгани энтомофтора E. muscae 
дир. Бу паразит замбуруғ кузда уй пашшаларини шикастлайди, 
асаллантиради ва нобуд қилади.
 
 
12 - лаборатория машғулоти
МАВЗУ: 
Халтачали замбуруғлар – Ascomycetes.Гемиаскомицетсимонлар 
Hemiascomycetidae
 ва кенжа синфи
.Плектомицетлар
 гуруҳи.
 
2-соат
Кўп ядроли зигота 
Мукорнинг кўпайиши:
1-жинсий; 2-жинссиз 


УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР 
Аскомицетсимонларнинг мицелийси кўп хужайрали гифлардан иборат. 
Жинссиз кўпайиш конидиялар воситасида амалга ошади. Жинсий кўпайиш – 
гаметангиогамия. Гаметаларга бўлинмаган жинсий органлар бир бири билан 
қўшилади. Урғочи - архикарп: аскоген ва трихогинадан иборат, ва эркак 
антеридийдан иборат бўлади. Ядролар қўшилиши (кариогамия) бирдан содир 
бўлмайди. Аввал ҳужайралар плазмаси қўшилиб, дикарион ҳосил бўлади. 
Шундан кейин аскогондан аскоген гифлар ўсиб чиқади ва ҳар битта 
хужайрасида битта дикарион ҳосил бўлади. Жинсий жараён тугаш вақтида 
аскоген гифларнинг учки ҳужайраларидан дикарион ядролари қўшилиб, 
зигота шакллангач, бирдан мейоз йўли билан бўлиниб, кейинчалик митоз 
жараёни бўлиб ўтади. Натижада саккизта гаплоид ҳужайра – аскоспора пайдо 
бўлади, улар пайдо бўлган ҳужайра эса халтачага (аск) айланади. 
Мицелий, аскоген гифлардан иборат бўлиб, халтачалар барча 
қисмларида, ёки ўралган аскоген гифлардан иборат меватанасида ҳосил 
бўлади.
Меватана уч типга бўлинади:

Download 2,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish