Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet118/141
Sana19.02.2022
Hajmi1,6 Mb.
#457380
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   141
Bog'liq
22-Инвестицион-лойиҳалар-таҳлили.-Ўқув-қўлланма.-С-2019

капиталлашганлигидан олинган 
фойдаси
ҳисобланади.
Инвестиция 
двидендининг 
(фоизининг) 
капиталлашганликдан олинган фойдаси
деганда двиденд (фоиз) 
сўммасини яна инвестицияга қўйиб унинг фақат шу қисмига 
ҳисобланган двиденд (фоиз) сўммаси тушунилади. 
2. Инвестиция ва ташқи савдо
Ўзбекистон мустақилликка эришгандан сўнг уни жаҳон 
таниди ва тан олди. Ўз навбатида Ўзбекистон ҳам жаҳонни таниди. 
Бу жараён савдо-сотиқ, инвестиция муносабатларига ҳам ижобий 
таъсир қилмоқда, Ўзбекистонга чет эл инвестицияси билан бирга 
илғор технология ҳам кириб келмоқда. Бу асосда жуда кўп қўшма 
корхоналар вужудга келди. 
Ўзбекистон ҳамма соҳада жаҳон бозорига чиқди. Жаҳоннинг 
инвестиция, хом ашё, ахборот, истеъмол товарлари, ишлаб 
чиқариш воситалари, технология каби бозорларида ўз ўрни ва 
нуфузига эга бўлмоқда. Ўзбекистонга жорий инвестициялар оқиб 
келмоқда. Аммо бу ўз-ўзидан содир бўладиган жараён эмас. Бунинг 


201 
жуда кўп ижтимоий-иқтисодий омиллари бор. Ўзбекистонда ташқи 
инвестерларни қўллаб-қувватлайдиган, уларнинг мулки ва 
фаолиятини кафолатлайдиган қонунлар, меъёрий ҳужжатлар 
тизими яратилди. Иқтисодий ва сиёсий барқарорликка эришилди. 
Буларнинг ҳаммаси Ўзбекистонда ташқи инвесторлар учун 
тегишли шароит яратилганлигидан далолатдир. 
Инвестициянинг ўз вақтида қопланишини таъминлаш, унинг 
самарадорлигини оширишнинг энг муҳим омилларидан бири 
хорижий мамлакатлар билан ташқи савдони амалга оширишдан 
иборатдир. Ташқи савдонинг асосий кўрсаткичларидан бири ташқи 
савдо обороти бўлиб ҳисобланади. 
Ташқи савдо обороти
деганда мамлакатдан экспорт 
қилинган 
(чиқарилган) 
ва 
мамлакатга 
импорт 
қилинган 
(киритилган) товарларнинг умумий ҳажми тушунилади. 
Лойиҳа таҳлилида инвестиция хорижий мамлакатлар билан 
боғлиқ бўлса унда «Ташқи савдо обороти товарлари» тушунчаси 
мавжуд. Уларга экспорт ва импорт қилиниши мумкин бўлган барча 
товарлар киради. Лекин жамият тараққиётининг маълум 
босқичларида ҳамма товарни мамлакатдан чиқаришга (экспорт 
қилишга) ва киритишга (импорт қилишга) рухсат бермаслиги 
мумкин. Аммо рухсат бермасада у ташқи савдо обороти 
товарларига киритилиши мумкин. Масалан, ҳозирги пайтда 
Ўзбекистонда ўзининг ички эҳтиёжларидан келиб чиқиб ун, ёғ, 
шакар, гуруч каби маҳсулотларни ташқарига чиқаришга рухсат 
этилмайди. Агар бу товарларни ўзимизда етарли даражада аҳоли 
истеъмолидан ортиқча ишлаб чиқаришга эришсак ташқи савдога, 
хусусан экспорт қилишга рухсат берилиши мумкин. Лекин ҳозир 
ушбу товарга экспорт қилиш рухсат этилмасада у ташқи савдо 
обороти товарлари таркибига киради. 
Шуни инобатга олиш лозимки, айрим товарларга фақат бир 
томонлама рухсат этилган бўлиши мумкин. Масалан, ун 
маҳсулотига ҳаётий эҳтиёж сифатида импорт қилишга рухсат 
этилган, аммо уни экспорт қилиш чегараланган. Худди шундай 
ҳолат оқ ёғ, гуруч, шакар каби маҳсулотларга ҳам дахилдор. Бу 
тадбирлар, таъкидланганидек, тараққиётнинг маълум босқичларига 
тўғри келиши мумкин. Агар Ўзбекистон эркин савдо худудига 
айланса жуда кўп чеклашлар, тўсиқлар бўлмайди. 
Баъзи товарлар (бойликлар) борки, улар 

Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   114   115   116   117   118   119   120   121   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish