Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти «банк иши» кафедраси


Осиё тараққиёт банкини ташкил топиши, ташкилий тузилиши, мақсади



Download 6,32 Mb.
bet98/132
Sana13.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#662707
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   132
Bog'liq
Гайбуллаев Р УМК Пул ва банклар 3 курс

20.6. Осиё тараққиёт банкини ташкил топиши, ташкилий тузилиши, мақсади ва вазифалари.
Осиё тараққиёт банки (ОТБ) 1966-йилда Осиё ва Тинч океан минтақаси мамлакатларида камбағалликни қисқартириш мақсадида Филиппиннинг Манила шахрида ташкил этилган. Банк хукумат ва хусусий корхоналарга кредит беради. Кредит лойиҳа қийматининг 25% идан ёки 75 млн. АҚШ долларидан ошмаган ҳолда берилади. Ҳар бир лойиҳа учун гаров талаб этади.
Ўзбекистон ОТБ га 1995-йилда Марказий Осиёда 15-чи, аъзо мамлакатлар ичида 22-чи бўлиб аъзо бўлган.
Аксионер капитални шаклланишига инвеститсия ҳолида кредит умумий аксионер капитални 25%дан ошмаган ҳолда берилади.Бошқа банклар билан биргаликдаги лойиҳаларда бериладиган кредитлар лойиҳанинг 25% ортиши, лекин 50%дан ошмаслиги керак.
ОТБ халқаро молия институти бўлиб шу даврда 63 аъзога эга бўлган.
Бугунги кунда республикамизда кредит шаклида амал қилаётган чет эл ва халқаро молявий ташкилотлар инвестисияларининг 33,6 %и ОТБ га тўғри келмоқда. Банкнинг маблағлари асосан икки йўналишда - махсус фонд орқали ва оддий фонд орқали берилади. Махсус фонд маблағлари кам ривожланган аъзо мамлакатларга имтиёзли кредит бериш ва техник ёрдам кўрсатишга йўналтирилса, оддий фонд маблағлари тижорат йўналишидаги кредитлар юқори фоиз ставкаси билан 10-15 йилга берилади.
ОТБнинг Ўзбекистонга ажратган қарзлари мўлжалланган бўлиб уларни 5 йили имтиёзли даврни ташкил этади.
2006 йилга келиб ОТБнинг Ўзбекистонга берган қарзи 21 лойиҳа бўйича 914,4млн.АҚШ долИарини ташкил этди. Улар жумласига Тошкент полиграф комбинати, «Маънавият», «Ўзбекистон», «Шарқ» полиграф консерни, Янги ёъл китоб фабрикаси Тошкент трактор заводи ва бошқаларда амалга оширилган лойиҳаларни киритиш мумкин.
ОТБ билан Ўзбекистон ўртасида 2001-йил 11-январдаги «Ўзаро ҳамкорлик тўғрисидаги мемарандум»га мувофиқ қишлоқ жойларда кредит уюшмаларини такомиллаштириш ва қисқа муддатли ёрдам кўрсатиш мақсадида 150 млн. АҚШ долларида грант лойиҳаларни амалга оширган.
Бу тажриба асосида Бухоро, Самарқанд ва Наманган вилоятларида кредит /уюшмаларига кредит ёрдами кўрсатиш мўлжалланган.
2003-йилда кичик бизнесни ривожлантиришга 15 млн. АҚШ долларида кредит берилган.
ОТБ ҳамкорлигида Пояриқдаги қишлоқ хўжалиги ва Самарганддаги Туризм коллежлари фаолият кўрсатмоқда. Туризм коллежини ускуналар билан таъминлашга 600 млн. сўм ажратилиб, юқори даражада жиҳозлашга эришилган.
ОТБ нинг 2004-2006 йиллардаги дастурига кўра республикамизга ҳар йили 100-150 млн. АҚШ доллари миқдорида кредит ажратиш мўлжалланган.
Умуман, 2013 йилнинг 1 январ ҳолатига ОТБ томонидан республикамизга ажратилган кредит маблағИарини тармоқлар бўйича тақсимланиши қуйидагича:



Т/р

Тармоқлар

Лойиҳа сони

Млн. АҚШ доллари

Салмоғи, %


Таълим

8

290,5

8,26

2.

Транспорт ва алоқа

10

1170,3

33,26

3.

Қишлоқ хўжалиги ва табиий ресусрлар

8

343,4

9,82

4.

Сув таъминоти, санитария ва чиқиндиларни бошқариш

7

387,0

11,0

5.

Енергетика

7

820,0

23,3

6.

Саноат ва савдо

2

175,0

4,97

7.

Соғлиқни сақлаш, умумий овқатланиш ва ижтимоий ҳимоя

1

40

1,14

8.

Молия

2

70,0

1,99

9.

Ҳуқуқ, иқтисодий бошқариш, давлат сиёсати

1

20,7

0,59

10.

Кўпсекторли заёмлар

1

200,0

5,68




Жами

47

3518,9

100



Айни пайтда ОТБ нинг Осиё минтақасида қуёш энергиясининг ривожлантириш борасидаги ташаббусини рўёбга чиқариш учун икки томонлама ҳамкорлигининг истиқболли йўналишларидан биридир. Бу ташаббус ОТБ Бошқарувчилар кенгашининг 2010-йилни 1-4 майида Тошкентда бўлиб ўтган Йиллик мажлисида илгари сурилган эди. У бўйича яқин йилларда Осиёда 3 минг МБт қувватга эга қуёш электр стансиялари қуришни мўлжалланган.
Мазкур ташаббус доирасида Ўзбекистон ва ОТБ Самарқанд вилоятида 100 МБт қувватга эга фотоелектрик стансиясини қуриш лойиҳасини амалга оширишга киришди. Мазкур стансия минтақамизда бу ёналишдаги илк стансия бўлади. Ушбу стансияни лойиҳа қиймати 310 миллион АҚШ долларини ташкил этади ва уни 110 миллион долларини (35%) имтиёзли кредит сифатида ОТБ тамонидан қопланади. Стансия ишга тушгач, ҳудудни йилига 160 миллиарддан ортиқ квт соат электр энергияси билан таъминлаш имкони яратилади. Бунинг учун ҳозир Пастарғом туманидан 254 гектар, Нуробод туманидан 150 гектар жами 404 гектар ер майдони ажратилиб тайёргарлик ишлари бошланган.
Бу бўйича Республикамиз Биринчи Президенти И.А. Каримов - "Биз келгусида юқори самара берадиган, яъни технологияларга асосланган яна бир нечта йирик қувош электр стансиясини барпо этишга киришишни ўз олдимизга мақсад қилиб қўйганмиз. Ҳозирги вақтда шу мақсадда Осиё тараққиёт банки билан ҳамкорликда Ўзбекистоннинг 6 та ҳудудида энг замонавий ўлчаш стансиялари жойлаштирилди ва ҳар томонлама пухта ишланган лойиҳаларни тайёрлашда зарур бўладиган барча маълумотларни йиғиш ишлари олиб борилмоқда"- деган эди 2013-йилни 21-ноябрида Тошкентда бўлиб ўтган Осиё қуёш энергияси форумининг олтинчи йиғилишида.
ОТБ президенти Такехико Накаони ушбу форумга ташрифи давомида Самарқанддаги фотоелектрик стансия барпо этилиши билан биргаликда "Аму-Бухоро ирригатсия тизимининг реабилитатсия қилиш" ҳамда "Кичик ва макромолиялашни ривожлантириш" лойиҳалари бўйича умумий қиймати 380 млн АҚШ долларига тенг молиявий битимлар имзоланди.



Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   94   95   96   97   98   99   100   101   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish