АСОСИЙ ҚИСМ
Фаннинг назарий машғулотлари мазмуни
Комплекс бирикмалар кимёсида координацион назариянинг аҳамияти
Координацион бирикмаларнинг хоссалари, турлари ва изомерлари
Тарихий маълумотлар. Координацион назариянинг асосий ҳолатлари. Вернер-Миолати қатори. Координацион бирикмалар турлари. Аминат ва аммиакатлар, гидратлар ва аквокомплекслар, ацидокомплекслар, полигалогенидлар, поликислоталар, хелатлар, карбониллар, кластерлар. Комплексларни номлаш. ИЮПАК номенклатураси. Оддий ва кўп ядроли комплеклар. Координацион бирикмаларда изомерия турлари. Координацион, ионизацион, гидрат, тузли изомерияси, координацион полимеризацияси, геометрик ва оптик изомерияси.
Қўлланиладиган таълим технологиялари: диалогик ёндошув, муаммоли таълим. Маъруза, намойиш этиш, савол-жавоб, “Бумеранг”, “Кластер”, “Блиц-сўров”, “Фикрлаш харитаси” “Ажурали арра”, “Веер”, Чархпалак, Б.Б.Б жадвали, кичик гуруҳларда ишлаш методлари.
Адабиётлар: А1;А2; А3; А4; А5; Қ6; Қ7 Қ8; Қ9.
Комплекс бирикмалардаги кимёвий боғларнинг табиатини классик ва квант-кимёвий усуллар орқали талқини
Комплекс бирикмаларда кимёвий боғланиш табиати. Оддий электростатик назарияси. Ковалент боғланиш назарияси. Сиджвик назарияси (эффектив атом номери назарияси). Кристалл майдон назарияси. (КМН). Айниган орбиталлар, лигандлар майдони таъсирида пайдо бўладиган айирмаси. d-Электронли комплекснинг кристалл майдон таъсирида барқарорланиш энергияси (ККМТБЭ). Лигандлар майдони назарияси (ЛМН). (сигма) - боғлар ,тўғри ва тескари (пи) - боғлар. Боғловчи, бўшаштирувчи ва боғламовчи молекуляр орбиталлар.
Қўлланиладиган таълим технологиялари: диалогик ёндошув, муаммоли таълим. Маъруза, намойиш этиш, савол-жавоб, “Бумеранг”, “Кластер”, “Блиц-сўров”, “Фикрлаш харитаси” “Ажурали арра”, “Веер”, Чархпалак, Б.Б.Б жадвали, кичик гуруҳларда ишлаш методлари.
Адабиётлар: А1;А2; А3; А4; А5; Қ6; Қ7 Қ8; Қ9.
Комплекс бирикмаларнинг эритмадаги мувозанатлари ва уларнинг асосий қоидалари
Комплекс бирикмаларнинг эритмаларидаги мувозанатлар. Комплексларнинг беқарорлик константаси. Ирвинг-Вильямс қатори. Ян-Теллер эффекти. Координацион қобиқдаги лигандларнинг ўзаро таъсирлашуви. Пейроне, Йергенсен, И.И.Черняев қоидалари. Транс-ва цис- таъсирлашув. Координацион бирикмаларнинг кислота-асослик хоссалари. Ҳар хил факторларнинг таъсири: комплекснинг умумий заряди, лигандларнинг донор-акцептор хоссалари, марказий атомнинг табиати, ички координацион сферанинг геометрик тузилиши. Координацион бирикмаларнинг оксидланиш-қайтарилиш реакциялари. Марказий атомнинг типик бўлмаган оксидланиш даражасини мустаҳкамланиш ҳодисаси.
Қўлланиладиган таълим технологиялари: диалогик ёндошув, муаммоли таълим. Маъруза, намойиш этиш, савол-жавоб, “Бумеранг”, “Кластер”, “Блиц-сўров”, “Фикрлаш харитаси” “Ажурали арра”, “Веер”, Чархпалак, Б.Б.Б жадвали, кичик гуруҳларда ишлаш методлари.
Адабиётлар: А1;А2; А3; А4; А5; Қ6; Қ7 Қ8; Қ9.
Do'stlaringiz bilan baham: |