Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд давлат чет тиллар институти



Download 1,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/202
Sana23.02.2022
Hajmi1,84 Mb.
#174672
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   202
Bog'liq
pedagogik texnologiyalar va pedagogik mahorat

ДАВРА СУҲБАТЛАРИ МЕТОДИ 
Давра суҳбатида маърузачи ўқитувчи бош ташкилотчи бўлиб қолади. Давра 
суҳбатлари кўпинча талаба-ўқувчиларга таниш ёки яқин мавзуларда ўтказилади. Давра 
суҳбати мавзулари, режалари, саволлари талаба-ўқувчиларга аввалдан бир неча кун олдин 
тарқатилади. 
Талаба-ўқувчилар учун мустақил тайёргарлик кўришга, уларни бир-бирлари билан 
аввалдан ўзаро фикр алмашишга, кутубхона, интернетдан айрим маълумотларни тўплаш, 
қайта ишлаш, кичик матн тузиш имконияти яратилади. Давра суҳбатининг афзаллиги 
шундаки, ҳар бир талаба-ўқувчи индивидуал тайёргарлик кўради. Ҳар икки томон даврани 
ўтказишга тайёргарлик билан келади. Суҳбатни ўқитувчи, гоҳо лидер талаба-ўқувчи олиб 
бориши мумкин. 
Давра суҳбатлари олдиндан дастурланган дарс жадвали асосида олиб борилиши 
мумкин. 
Давра суҳбатининг яна бир афзаллиги шундаки, ҳар бир талаба-ўқувчи ўз билимини, 
оғзаки нутқини, шахсий фикрини эмин-эркин намойиш этишига муҳит яратилади. Талаба-
ўқувчи ва ўқитувчининг шахсий маъсулияти ошади, ҳам ўқиш, ҳам ўргатиш ёнма-ён давом 
этади. Материални ўқиш, ўрганиш, ўзаро фикр алмашишга, ўзлаштиришга мотив ошади. 
Билимни олиш, унинг ўзлаштирилиши кафолатланади. 
ДАВРАЛАР МЕТОДИ 
Талабалар давра қуриб ўтириб таклиф этилган саволни кетма-кет эмас, балки 
билганлар галма-гал изоҳлаб беришади. Бунда ҳар бир талаба ўз фикрини баён қилиб, 
муҳокамага фойдали улуш қўшиш имкониятига эга бўлади, чунки барча қатнашчиларнинг 
фикрларини билиш муҳим. Сўзга чиқувчиларнинг гапларига муносабат билдириш ҳеч кимга, 
жумладан ўқитувчига ҳам рухсат этилмайди. Охирида ҳаммага уларнинг иштирок 
этганликлари учун ташаккур билдирилади ва фикрлар умумлаштирилади. Давра методидан 
дарснинг боши ва охирида фойдаланиш қулай. 
МОЖАРО МЕТОДИ 
Бу метод амалий машғулотлар учун қулай. Одатдан ташқари, ҳаттоки фавқулоддаги 
вазиятларда қилинадиган ҳатти-ҳаракатларни талабаларга ўргатиш мақсадида бу методдан 
фойдаланилади. Масалан, туғаётган сигирнинг бузоғи тескари келди, юрак тўхташ арафасида 
нима чора кўриш керак ва ҳоказо. Бундай муаммоларни ҳал қилиш йўлларини ўрганишда 
можаро методидан фойдаланилса, талаба-ўқувчиларнинг фикрлари фаоллашиб қисқа вақт 
ичида тўғри қарор қабул қилиш, ишни тўла, тез ва чаққон бажариш сифатлари шаклланади. 


98 
МУНОЗАРА МЕТОДИ 
Диспут- бу икки ёки кўпроқ кишиларнинг кескин чегараланган қоидалар доирасида 
оғзаки олиб бориладиган баҳси, мунозараси, масала талашувидир. Диспут мавзуси 
тайёргарлик кўриш учун ўтказишдан олдин талаба-ўқувчиларга маълум қилинади.
Талаба-ўқувчиларга билим беришга мўлжалланган диспутда камида битта раис ва 
икки гуруҳнинг ҳар биридан бир нафардан сўзловчи қатнашади. Диспутни очувчи биринчи 
талаба қўйилган таклифни маъқуллаб чиқса, иккинчиси унга қарши чиқади, яъни оппонент 
бўлади. 
Сўзловчиларга 10 минутдан, ҳар икки гуруҳдан иккитадан ортиқ бўлмаган қўшимча 
қилишга чиқадиган талабаларнинг ҳар бирига 5 минутдан вақт берилади. Икки марта сўзга 
чиқишга рухсат этилмайди. Сўзга чиқувчиларнинг барчаси раисга мурожаат этишади ва 
унинг қарори қатъий бўлиб, диспутнинг мавзудан четга чиқиб кетмаслигини назорат қилади. 

Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   202




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish