Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 3,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/162
Sana23.02.2022
Hajmi3,05 Mb.
#141865
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   162
Bog'liq
buxgalteriya hisobi

Раҳбар 
Руководитель___________________________ 
Бош бухгалтер 
Главный бухгалтер______________________ 
Бухгалтерия балансига 
ИЛОВА 
ПРИЛОЖЕНИЕ 
к Бухгалтерскому балансу 
МУДДАТИ ЎТГАН ДЕБИТОРЛИК ВА КРЕДИТОРЛИК 
ҚАРЗЛАРИ РАСШИФРОВКАСИ 
20___ йил ____________ ҳолатига 
РАСШИФРОВКА 


171 
ПРОСРОЧЕННОЙ ДЕБИТОРСКОЙ И КРЕДИТОРСКОЙ 
ЗАДОЛЖЕННОСТИ по состоянию _____________ 20___ г. 

Муддати ўтган 
қарздорликка 
эга бўлган
дебитор ва
кредиторлар 
рўйхати 
Перечень 
дебиторов и 
кредиторов, 
по которым 
имеется 
просроченная 
задолженность 
Муддати 
ўтган
умумий қарз 
Общая 
просро- 
ченная
задолжен- 
ность 
Ташкилотга боғлиқ бўлмаган сабаблар бўйича вужудга келган 
муддати ўтган қарзлар 
Просроченная задолженность, образовавшаяся по причинам, 
не зависящим от организаций 
жами 
всего 
шу жумладан / в том числе: 
ҳукумат
қарорларига 
асосан
олдиндан ҳақ
тўла-май
жўнатилган
(олинган)
маҳсулотлар
бўйича муддати 
ўтган қарзлар 
просроченная 
задолжен- 
ность 
по продукции, 
отгруженной 
(полученной) 
без предоплаты 
по решениям 
Правительства 
давлат
ресурслари ва 
жамғармаларидан 
жўнатиш кўзда 
тутилган хом 
ашѐ ва
материаллар 
бўйича
ўтказилган 
бўнак тўловлари 
суммаси 
сумма
перечисленных 
авансовых
платежей, по
которым
предусмотрена 
отгрузка сырья 
и материалов из 
государственных 
ресурсов и
фондов 
ҳукумат
қарорлари
бўйича
кечиктирил- 
ган қарзлар 
задолжен- 
ность, 
отсрочен- 
ная по 
решениям 
правительства 
қонунчиликка 
мувофиқ
даъволар бўйича 
суд жараѐнида 
кўриб
чиқилаѐтган ѐки 
хўжалик суди 
томонидан 
кредиторлардан 
ундириш 
тўғрисида қарор 
чиққан қарзлар 
суммаси 
сумма
задолженности, 
по которой в
соответствии с 
законодательством 
идет процесс 
судебного 
разбирательства 
по предъявленным 
искам или 
вынесено решение 
хозяйственного 
суда о
взыскании с
кредитора 








МУДДАТИ ЎТГАН ДЕБИТОРЛИК ҚАРЗЛАРИ 
ПРОСРОЧЕННАЯ ДЕБИТОРСКАЯ ЗАДОЛЖЕННОСТЬ 
1. 
Муддати 
ўтган 
қарздорликк
а эга бўлган 
дебиторлар, 
жами 
Дебиторы, по 
которым 
имеется 
просроченна
я 
задолженност
ь, всего 
2. 
Республика 
ичидаги 
муддати 
ўтган 
қарзлар, 
жами 
Просроченна
я 
задолженност
ь внутри 
республики, 


172 
всего 
2.1. 
шу жумладан, 
дебиторлар 
номи бўйича 
в том числе 
по 
наименования
м дебиторов 
2.2. 
Ички 
идоравий 
муддати 
ўтган 
қарзлар, 
жами 
Внутриведом
ственная 
просроченна
я 
задолженност
ь, всего 
2.2.1. 
шу жумладан 
дебиторлар 
номи бўйича 
в том числе 
по 
наименования
м дебиторов 
3. 
Республикад
ан 
ташқаридаги 
муддати 
ўтган 
қарзлар, 
жами 
Просроченна
я 
задолженност
ь за 
пределами 
республики, 
всего 
3.1. 
шу жумладан 
дебиторлар 
номи бўйича 
в том числе 
по 
наименования
м дебиторов 
МУДДАТИ ЎТГАН КРЕДИТОРЛИК ҚАРЗЛАРИ 
ПРОСРОЧЕННАЯ КРЕДИТОРСКАЯ ЗАДОЛЖЕННОСТЬ 
4. 
Муддати 
ўтган 
қарздорликк
а эга бўлган 
кредиторлар, 
жами 
Кредиторы, 
по которым 
имеется 
просроченна
х 


173 
я 
задолженност
ь, всего 
5. 
Республика 
ичидаги 
муддати 
ўтган 
қарзлар, 
жами 
Просроченна
я 
задолженност
ь на 
территории 
республики, 
всего 
х 
5.1. 
шу жумладан, 
кредиторлар 
номи бўйича 
в том числе 
по 
наименования
м кредиторов 
х 
5.2. 
Ички 
идоравий 
муддати 
ўтган 
қарзлар, 
жами 
Внутриведом
ственная 
просроченна
я 
задолженност
ь, всего 
х 
5.2.1. 
шу жумладан 
кредиторлар 
номи бўйича 
в том числе 
по 
наименования
м кредиторов 
х 
6. 
Республикадан 
ташқаридаги 
муддати 
ўтган 
қарзлар, 
жами 
Просроченна
я 
задолженност
ь за 
пределами 
республики, 
всего 
х 
6.1. 
шу жумладан 
кредиторлар 
номи бўйича 
в том числе 
по 
наименования
м кредиторов 
х 


174 
 


175 
Баланс ҳисоботини тузиш ва тақдим этишнинг охирги муддатлари: 
*чораклик – чоракдан кейинги ойнинг 25 санасигача; 
*йиллик- кейинги йилнинг 15 февралигача. 
ХИИКлар йиллик ҳисоботни 15 мартгача топширишлари лозим. Кичик 
бизнес субъектлари балансни фақат йил якуни бўйича тузадилар ва такдим 
этадилар. 
2.БУХГАЛТЕРИЯ БАЛАНСИНИ ТУЗИШ ЦИКЛИ 
. Бухгалтерия балансини тузиш учун жорий давр якунлангач қуйидаги
ишлар амалга оширилиши лозим: 

Бош китобда очилган барча синтетик счѐтлар ѐпилади, яъни уларнинг 
дебет ва кредит оборотлари суммалари жамланади ва охирги қолдиқлари 
топилади; 

Бош китобда очилган синтетик счѐтларнинг бош қолдиғи, дебет обороти, 
кредит обороти ва охирги қолдиғ ининг уларга очилган аналитик счѐтларнинг
(журнал-ордерлар, қайдномалар, мемориал-ордерлар, карточкалар ва бошқалар) 
йиғ ма маълумотлари ( мос равишда бош қолдиқ, дебет оборот, кредит оборот, 
охирги қолдиқ) билан уйғунлиги таъминланади. Бундай уйғ унликнинг 
бўлмаслиги хўжалик операцияларини бухгалтерия ҳисоби счѐтларида акс 
эттиришда хатоликларга йўл қўйилганлигидан дарак беради. Уйғ унликни 
таъминлаш учун счѐтларга ѐзувлар аналитик счѐтлар бўйича қайта 
текширилиб чиқилиши лозим, тегишли ҳолларда аниқликга эришиш учун
ўзаро ҳисоб-китобларнинг ҳолати таққослама далолатномалар билан 
расмийлаштирилади. 

Барча моддий бойликларни акс эттирувчи счѐтлар бўйича ҳисоб 
маълумотларини аниқлиги ва ишончлилигини таъминлаш мақсадида уларнинг
давр охиридаги ҳ олати инвентаризация қилинади. Бу, айниқса, пул маблағ 
ларига, товар-моддий бойликларга, шунингдек ҳ исоб-китобларга бевосита 
таалллуқлидир. Ҳисобот даври охиригача икки-уч ой олдин муддатда 
инвентаризациядан ўтқазилган моддий бойликлар, масалан асосий воситалар, 
номоддий 
активлар, 
тугалланмаган 
қурилиш 
ишлари, 
бўйича 
инвентаризациядан кейинги маълумотлар хужжатлар асосида қайта кўриб 
чиқилади. 

Бош китобда очилган синтетик счѐтлар бўйича йиғ ма оборот қайдномаси 
тузилади, унда учта жуфт тенгликни ( актив ва пассив счѐтлар бўйича мос 
равишдаги дебет ва кредит бош қолдиқлар, дебет ва кредит оборотлар, 
шунингдек дебет ва кредит охирги қолдиқлар суммаларининг тенглиги) 
мавжудлиги текширилади.
Юқорида келтирилган ишлар амалга оширилгач, бевосита бухгалтерия 
ҳисоби счѐтларининг охирги қолдиқ маълумотлари асосида бухгалтерия 
балансининг 
тегишли 
моддаларига 
Қоидага 
мувофиқ 
ўтқазилади. 
Компьютерлаштирилган бухгалтерия ҳисоби шароитида счѐтларнинг 


176 
маълумотлари асосида бухгалтерия баланси автоматик тарзда шаклланади. 
Бунинг учун компьютер хотирасида счѐтлар ва баланс моддалари ўртасидаги 
боғ ликлик классификатори, шунингдек бундай боғ лиқлик асосида баланс 
моддаларини шакллантириш алгоритмлари ва дастурий таъминоти мавжуд 
бўлиши лозим.
Бухгалтерия балансини тузиш унинг тасдиқланган шаклида келтирилган 
реквизитларни тўлдириш, шунигдек унинг ҳар бир моддаси қаршисига
тегишли счѐтларнинг давр охиридаги қолдиқ суммаларини минг сўм ҳисобида 
ѐзиш орқали амалга оширилади. Суммаси мавжуд бўлмаган моддалар
қаршисига чизиқча қўйилади. Баланс моддаларининг суммалари иккита
бўлим, бўлимлар ичида эса алоҳ ида гуруҳ лар бўйича жамланади ва улар
баланснинг алоҳ ида сатрларида кўрсатилади. Иккита бўлим бўйича 
жамланган суммалар баланснинг охирги сатрида қўшиб ѐзилади, ушбу сумма
―баланс валютаси‖ деб аталади ва у корхонанинг барча активларининг ва барча 
пассивларининг умумий суммасини ифодалайди. 
Бухгалтерия балансининг охирида алоҳида жадвал кўринишида балансдан 
ташқари счѐтларда ҳисобга олинадиган қимматликларнинг давр боши ва 
охирига мавжудлиги тўғрисида маълумотлар берилади. 

Download 3,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish