261
1-
босқич
Ўқув
машғулоти
мавзусига
кириш
1.1.Маъруза
мавзусини
ўқиб
эшиттиради ва унинг мақсади, ўқитиш
натижаларини
талабалар
диққатига
ҳавола этади.
1.2.Тайёрлаб
келинган
таянч
конспектларнинг
қисқача
матнини
талабаларга
тарқатади.
Ундан
фойдаланиш
тартибини
оғзаки
тушунтиради.
1.3.Таянч
конспект
материаларининг биринчи слайдини
проектор орқали экранга чиқаради ва уни
шархлайди.
1.4.Дарснинг
охирига
бориб
ўтилган мавзу юзасидан тест саволлари
тарқатилиши ва унинг учун максимал 2
балл қўйилишини ўқтиради.
Тинглайдилар.
Талабалар кўз югиртириб
чиқишади.
Тинглайдилар ва
мухим
бўлган
ҳолатларни
қайд
этишадилар.
2-
босқич
Асосий
босқич
2.1. Таянч конспектда тайёрлаб
келинган маъруза материалларини аста-
секинлик билан экранга чиқарган ҳолда
ўқийди
ва
керакли
моментларни
талабаларга тушунтиради. Илова.
2.2.
Ўз
дафтарларига
қайд
этишларини сўраб мавзунинг кейинги
саволига ўтади. Тайёрлаб келинган
материални экранга чиқаради. Талабалар
диққатини
графикдаги
чизиқларга
қаратган ҳолда амалий мисолларни
келтириб баён этади. Турмуш даражаси
ва Энгель чизиқларининг моҳиятини
графикда изохлайди. Эхтиёж учун
бирламчи
товар ва хизматлар истеъмол
қилиниши, қолган маблағга эса стандарт
сифатли саноат маҳсулотлари ва ниҳоят
олий сифатли товарлар харид қилиниши
Энгель
эгри
чизиқлари
ёрдамида
тушунтирилади.
2.3. Мавзунинг кейинги саволидан
ўрин олган масалаларни бирма-бир
тушунтиради. Нарх-истеъмол чизиғи
орқали истеъмолчининг товарлар хариди
ва оптималлик шарти ҳамда
талаб эгри
чизиғининг
қандай
ҳосил
бўлиши
чизмалар орқали талабаларга етказилади.
Илова.
2.4. Даромад вқа алмаштириш
самарасининг
миқдорий
кўрсаткичларини ҳисоблаш усулларини
тайёрлаб
келинган
чизма
орқали
талабаларга намойиш этади.
Диққат
билан
тинглашадилар.
График
кўринишидаги
чизмаларни ўз конспектларига
кўчириб оладилар.
Барчасини ёзиб оладилар.
262
2.5. Ақлий хужум орқали қуйидаги
саволларга
жавоб беришларини таклиф
этади:
Истеъмолчиларнинг даромади
ўзгарганда истеъмол хажми қандай
ўзгаради?
Паст категорияли товарларга
бўлган
талаб
истеъмолчининг
даромади ўзгарганда қандай таъсир
кўрсатади?
2.6.. “Ақлий хужум”
тугагандан
сўнг талабаларни гурухларга бўлади ва
уларга хар-хил рангдаги қоғозларни
тарқатади.
Хар
бир
гурух
ўз
қарашларини
жадвал
тарзида
ихчамлаштирган ҳолда ушбу қоғозга
тушунтирилади.
2.7. Хар бир гурухга қайд қилинган
қоғоздаги
фикр
мулохазаларининг
тақдимотини
бошлашлари
мумкинлигини эълон қилади.
2.8. Хар бир гурухнинг қрашларини
тахлил қилади ва керакли кўрсатмаларни
бериб мантиқий боғланган фикрларни
конспектга қайд қилишларини сўрайди.
3-
босқич
Якуний
босқич
3.1. Бугунги мавзуга бағишланган
барча
фикр
мулохазаларни
умумлаштириб хулоса ясайди.
3.2. Гурухнинг фаолиятига бахо
беради ва
фикрлар хилма-хиллигини
шархлаб таянч мулохазаларни талабалар
эътиборига етказади.
3.3. Келгуси дарсда ўтилиши
кутилаётган маъруза мавзусини ўқиб
эшиттиради ва керакли маълумотларни
таъкидлаб ўтади.
Тинглайдилар.
Жавобларни
танлаб
керакли белгини қўйишадилар.
Тинглайдилар.
Do'stlaringiz bilan baham: