Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўрта профессионал таълимнинг



Download 289,34 Kb.
bet48/65
Sana02.03.2022
Hajmi289,34 Kb.
#478043
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   65
Bog'liq
Компьютер Дастур

Интернет манбалари:



  1. www. Ziyonet. uz

  2. www. edu. Uz

  3. www/intuit.ru

  4. http//compteacher.ru/nets/

  5. Infocom.uz elektron jurnali: www.infocom.uz

  6. O‗zbekiston Respublikasi Prezidentining Matbuot markazi sayti: www.press-service.uz

  7. O‗zbekiston Respublikasi Davlat Hokimiyati portali: www.gov.uz


ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ





ЎРТА ПРОФЕССИОНАЛ ТАЪЛИМНИНГ
ЎҚУВ ДАСТУРИ


Касб (мутахассислик) коди ва номи:



4.52.01.04 - Ахборот тизимлари (тармоқлар бўйича)



Малака даражаси:



4

Квалификация номи:

1. Ахборот тизимлари техниги
2.Ахборот тизимлари мутахассиси

Уқув дастури номи:

Дастурий модуллардан фойдаланиш

Ўқув режадаги тартиб рақами:

2,1.1

Ажратилган соат:

200


Андижон – 2020
Андижон туризм ва сервиз коллежи Педагогик Кенгашининг 2020-йил “27” августдаги 1- сон йиғилишида маъқулланган ва коллежининг 2020- йил “28” августдаги 25- сон буйруғи билан тасдиқланган.



Тузувчилар:



Т. Тургунов

Андижон туризм ва сервис коллежи директорининг ўқув ва тарбиявий ишлари бўйича директор ўринбосари



Ахмедов А
Назарова Б

Андижон туман 3 сон касб хунар мактаби
Инфарматика фани ўқитувчиси

Андижон туризм ва сервис коллежи директорининг касбий таълим ишлари бўйича директор ўринбосари



Такризчи: С.

Эргашев



Андижон туризм ва сервис коллежи директори




Б. Ахмедов

Андижон туман 3 сон касб хунар мактаби
Инфарматика фани ўқитувчиси




1. Ўқув дастури умумий талаблари



Дастур номи

Дастурий модуллардан фойдаланиш

Ажратилган соат

200

Ўқитувчининг машғулотида қатнашиб ўзлаштирилиши лозим бўлган мавзулар сони

10


Дастурнинг мақсади

“ Дастурий модуллардан” фойдаланиш дастури алгоритм тузилиши, дастурлар ва маълумотлар жараёнини лойиҳалаш масалаларини ўз ичига олади. Дастур ўқувчилари дастурлаш технологияси компьтерларда дастурларни ишлаш этаплари, масалаларга математик ёндошиш, алгоритм схемаларини тузиш ,уларни ишлаб чиқиш, хусусиятларини ва алгоритмларнинг тизимли ва график тузилишлари билан таништиради. Фанни ўрганиш давомида алгоримларнинг график ҳолатдаги кўриниши, уларни ишлаб чиқиш технологияси, тизими, таркибланган дастурлаш усуллари ва технологияларини ўрганишга алоҳида эътибор берилади.

Ўзлаштириш (ўқитиш) натижалари

Дастурий таъминотнинг базавий воситалари (операцион тизим, МББТ, услубий йуналтирилган АДП, якуний фойдаланувчининг куролли мухитлари - матнли редакторлар, электрон жаваллар ва х.к.) ни мослашуви амалга оширилади. Дастурий модуллар ёки объектларни ишлаб чикиш усулларини ишлаб чикиш - шахсан дастурлаш ёки дастурий кодни яратиш бажарилади. Дастурий махсулотни автоном ёки комплекс созлаш, дастурий модуллар ва базавий дастурий воситаларни ишлаш кобилиятини синаш утказилади. Комплекс созлаш учун назорат мисоли тайёрланади, у дастурий махсулотнинг имкониятларини берилган ихтисосларга мослигини текширишга имкон беради. Ушбу боскич ишларини асосий натижаси - яна дастурий махсулотга куйидаги фойдаланиш хужжатларини яратишдир

Билимлар



  • алгоритм тушунчаси ва унинг хусусиятлари;

  • алгоритмни ёзиш усуллари ( сўз орқали, блок-схемлар, дастурлар);

  • чизиқли алгоритм тушунчаси;

  • тармоқланичи алгоритм тушунчаси;

  • тўрта вариантдаги тармоқланиш тизимини;

  • такрорланувчи (цикл) алгоритм тушунчаси;

  • циклларни ташкил қилиш усуллари;

  • функция ва амалларни бажариш тушунчасини;

  • дастурларни ишлаб чиқиш усулларини;

  • хар хил дастурлаш тилларини ва уларнинг ишлатиш соҳаларини;

  • ишлатиш соҳаларининг характеристикасини билиш.

Кўникмалар



  • Масаланинг ечиш усуллари танлаб олиш, масалалар мажмуасини ечишнинг умумлаштирилган алгоритми, алгоритмнинг вазифавий тузилиши ёки объектларнинг таркиби ишлаб чикиш, ахборотларни ишлаб чикиш тизими техник воситалар мажмуасига, якуний фойдаланувчининг интерфейсига талаблар белгилаш

  • лойихалаштилаётган дастурий махсулотга кабул килинган ёндошишни хисобга олиш билан маълумотларни ишлаб чикишни батафеил алгоритми ишлаб чикилади ёки объектларни таркиби ва уларни хусусиятлари, ишлаб чикиш усуллари, ишлаб чикиш усулларини ишга тушириш ходисалари аниклаш;

  • базавий воситалар (операцион тизим, МББТ модули, электрон жадваллари, саноатга мулжалланган, услубий-йуналтирилган ва вазифавий АДП ва хж.)ни уз ичига олувчи умумтизимий дастурий таъминотнинг таркиби аниклаш;

  • айрим дастурий модуллар томонидан ташкил килинган дастурий махсулотнинг ички тузилиши ишлаб чикиш


Download 289,34 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish