Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қорақалпоғистон давлат университети



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/38
Sana25.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#272234
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   38
Bog'liq
УМУМИЙ КИМЁВИЙ ТЕХНОЛОГИЯ

Такрорлаш учун саволлар: 
1. Химико-технологик система нима? Мисоллар келтиринг. 
2. ХТС - кандай боскичларда эга? 
3. Кимёвий технология кандай моделлари бор? Таърифлаб беринг. 
4. Кандай технологик боскичларни биласиз? 
5. Кандай жараёнлар гомоген жараёнлар дейилади ва кайси реакторлар 
ишлатилади. 
6. Гетероген жараён нима? Кайси реакторлар ишлатилади? 
7. Катализаторларни таърифланг.Каталитик жараёнларга мисол келтиринг. 
8. Катализаторлар качон захарланади? 
9. Ингибаторлар нима? Кандай холатларда ишлатилади.
Таянч иборалар: 
Гомоген жараёнлар, гетероген жараёнлар,каталитик жараёнлар, 
ингибаторлар, химико-технологик система, технологик богланишла, 
технологик схема 


МАЪРУЗА 5. Химиявий технологиянинг асосий ишлаб чикариш 
сохалари. Кимё саноатида хом ашё, хаво, сув ва энергетика. 
 
РЕЖА: 
1. Химиявий технологияда хом ашё. 
2. Хом аше синфланиши 
3. Усимлик ва хайвонот хом ашелари 
4. Техникамаксадлари учун ишлатиладиган озукали хом ашени озиксиз 
хом аше билан алмаштириш 
5. Кимё саноатида хаво ва сув. 
6. Киме саноатида сув 
7. Кимё саноатида энергетика. 
8. Энергия берувчи махсулотларни кайта ишлаш. 
Фойдаланилган адабиетлар: 
1) 1. И.П.Мухленов, А.Е. Горштейн, Е.С. Тумаркина Н.В. Кузичкин. 
"Основы химической технологии" М.Высшая школа, 1991 464 бет., 
195-213 бетлар, 266-298 бетлар 
2) К.З.Убайдов, М.Ш.Тоиров "Умумий кимёвий технология ва саноат 
экологияси асослари" фанидан тажриба ишларини бажариш учун услубий 
кулланма" Бухоро, 1994 й. 34 бет. 
Маълумки химия саноатида махсулот ишлаб чикариш учун сарфланган 
умумий харажатларнинг 70-80 % ни шу жараёнда ишлатиладиган хом ашё, 
ярим махсулот, ёрдамчи материаллар ташкил этади. Саноат хом ашёси 
хаддан ташкари хилма-хилдир. Хом ашё куйидаги талабларга жавоб бериши 
керак: 
1. Микдор жихатдан етарли даражада булиши; 
2. Козиб олиш осон ва арзон булиши; 
3. Технологик жарарёнлар осон бориши керак. 
Ер шари буйлаб элементларнинг таркалиши бир хил эмас. Ер шари 
огирлигининг ярмига якинрогини кислород ва 20% ни кремний ташкил 
этади. Кейин алюминий (7,45%) ва темир (4,2%) туради. 
Хуллас 10 га якин элементлар ер шари огирлигининг 98% ни 2% ни эса 
колган 90-95 турдаги элементлар ташкил этади. Хаёт учун зарур булган 
углерод ер шари огирлигининг атиги 0,35% ни ташкил этади. 

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish