Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини



Download 4,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/52
Sana23.02.2022
Hajmi4,77 Mb.
#141115
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   52
Bog'liq
02ff2163b890c48051ebc439b7b3c105

I. 
АСОСИЙ НАЗАРИЙ ҚИСМ 
1. Видеоқаторлар билан ишлаш. 
Ҳозирда мультимедиа технологиялари телевидения ва киностудияларда 
фильмларни яратиш жараѐнида кенг кўламда қўлланилмоқда. Кино 


IV. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ МАТЕРИАЛЛАРИ 
72 
индустриясида ва видео санъатда мультимедиа тизими муаллифнинг зарурий 
иш дастгоҳига айланмоқда. Фильм муаллифи бундай компьютер тизимида 
олдиндан тайѐрланган, чизилган, суратга олинган, видео камерада олинган 
табиат манзараларини жамлаб, керакли кўринишдаги асарни яратади. 
Компьютер ѐрдамида ишлов берилган ѐки хосил қилинган тасвирларни 
тадбиқ этиш янги тасвирий техникани хосил бўлишига олиб келади. 
Видеофайлни яратиш қуйидаги босқичлардан иборат: 
1 - босқич: видео, фото, мусиқа, эффект каби материалларни тайѐрлаш. 
2 - босқич: юқорида келтирилганларни ягона клипга (фильм) монтаж 
қилиш. 
3 - босқич: олинган видеони талаб қилинган форматга ўзгартириш. 
4 - босқич:создание CD ѐки DVD-дискни яратиш. 
Видео (лот. video — кўраман) —телевидения тамойилига асосланган 
тасвирли сигналларни шакллантириш, ѐзиш, ишлов бериш, узатиш, 
сақлашнинг электрон технологияси. 
Видеоѐзув — видеосигнал ѐки видеомаълумотларнинг рақамли оқими 
шаклидаги визуал ахборотни физик ахборот ташувчига сақлаш мақсадида 
ѐзишнинг электрон технологияси. 
Олинган материални видеомонтаж қилиш учун Windows Movie Maker, 
Adobe Premiere, Sony Vegas, Pinnacle Studio, Ulead Videostudio, Camtasia 
studio каби бир қатор дастурлар мавжуддир. 
Видеони бир форматдан бошқа форматга ўтказиш учун конвертер-
дастурлар, ҳамда кодеклар керак бўлади. 
Мултимедиа технологияларида ахборотни сиқиш алгоритми муҳим ўрин 
тутади, 
чунки 
мультимедиали 
объектлар 
катта 
хажмга 
эгадир. 
Видеосигналлар хар доим жуда кўп ортиқча ахборотга эга, шунинг учун 
сиқиш жараѐни ўтказиш йўлаги кенглигини 200, 100 ѐки хеч бўлмаганда 10 
баробар қисқартириш имконини беради. 
Сиқиш воситаларини комбинациялаш ва интеграллаш мумкин бўлиши 
учун стандартлар керак. Охирги вақтда бундай стандартлар пайдо бўла 


IV. АМАЛИЙ МАШҒУЛОТ МАТЕРИАЛЛАРИ 

Download 4,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish