Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги олий таълим тизими педагог ва раҳбар кадрларини


  фаол объектларни тавсифлаш учун ―дастур‖ ва ―топшириқ‖ терминлари  ўрнимга янги ―жараѐн‖ терминини ишлатамиз.  Жараѐн холати -



Download 3,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/118
Sana25.02.2022
Hajmi3,55 Mb.
#282067
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   118
Bog'liq
шохрух

45 
фаол объектларни тавсифлаш учун ―дастур‖ ва ―топшириқ‖ терминлари 
ўрнимга янги ―жараѐн‖ терминини ишлатамиз. 
Жараѐн холати - кўпинча адабиѐтларда соддалаштириш учун, жараѐнни 
бажарилиш вақтидаги дастурни характерлайдиган абстракция сифатида олиш 
тавсия этилади. 
Жараѐн ОТ бошқаруви остида хисобланади. Бундай қабул қилишда 
хисоблаш тизимларида бажариладиган хамма нарса(фақат фойдаланувчи 
дастурларигина эмас, балки ОТнинг ҳам маълум исмлари ҳам) жараѐнлар 
тўплами сифатида ташкил қилингандир.
Бир процессорли компьютер тизимида вақтнинг ҳар бир моментида 
фақат битта жараѐн бажарилиши мумкин. Мультидастурли хисоблаш 
тизимларида бир нечта жараѐнни псевдапараллел қайта ишлаш процессорни 
бир жараѐндан иккинчисига ўтказиш ѐрдамида амалга оширилади. Бир 
жараѐн бажарилгунча, қолганлари ўз навбатини кутади.
Кўриниб турибдики ҳар бир жараѐн минимум икки холатда бўлиши 
мумкин: 
Жараѐн бажарилмоқда ва жараѐн бажарилмаяпти. Бундай моделдаги 
жараѐнлар холати диаграммаси қуйидаги расмда кўрсатилган. 
_________
Бажаришга олинди _______


↑________________________________↑ 
Тўхтатилди 
Расм 2.1. Жараѐн ҳолатини энг оддий диаграммаси 
 
Бажарилаяпган холатдаги жараѐн, маълум вақтдан сўнг ОТ томонидан 
тугалланиши, ѐки тўхтатилиши ва яна бажарилмаяпган холатга ўтказилиши 
мумкин. Жараѐн тўхтатилиши иккита сабаб билан рўй бериши мумкин: уни 
ишини давом эттириши учун бирор бир ходиса талаб этилса, (масалан, 
кириш –чиқиш операциясини тугаллаш) ѐки ОТ томонидан иш жараѐн учун 
ажратилган вақт тугаганда рўй беради. Шундан сўнг ОТ белгиланган 
алгоритм бўйича бажарилмаяпган холатидаги жараѐнлардан бирини 
танлайди ва бу жараѐнни бажарилаяпган холатга ўтказади. Тизимда пайдо 
бўлаяпган янги жараѐн, бошқа жараѐн бажарилмаяпган холатга ўтказилади. 
Бу жуда қулай моделдир. У бажарилишга танланган жараѐн у тўхтатилишига 
сабаб бўлган ходисани кутиши ва амалда бажаришга тайѐр бўлмаслиги 
мумкин. Бундай холатдан қутилиш учун жараѐн бажарилмаяпган холатни 
янги иккинчи холатга бўламиз: тайѐрлик ва кутиш холатлари. (Расм 2.2) 
Жараѐн 
бажарилмоқда 
Жараѐн 
бажарилмаяпти 


III. НАЗАРИЙ МАТЕРИАЛЛАРИ 

Download 3,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish