III. НАЗАРИЙ МАТЕРИАЛЛАР
56
SН
мобил теле
эшиттириш
эшиттиришларни мобил
қабул қилиш. Сунъий
йўлдошли ва ер усти
тизимларини биргаликда
қўллаш (қисқача гибрид
тармоқлар)
8 – PSK,
16 - APSK
DVB -
С
Кабелли теле
эшиттириш
Компрессияланган
(сиқилган) видео ва аудиони
ва қўшимча ахборотни
кабеллар орқали узатиш
16 – QAM, 32 –
QAM,
64 – QAM, 128
– QAM ѐки 256
– QAM
DVB –
С2
Кабелли теле
эшиттириш
иккинчи авлоди
Рақамли кабелли
телеэшиттиришнинг
―иккинчи авлоди‖
QPSK, 16 –
QAM, 64 –
QAM, 256 –
QAM, 1024 –
QAM, 4096 -
QAM
DVB -
T
Ер усти
эфир теле
эшиттириши
Компрессияланган
(сиқилган) видео ва аудио ва
қўшимча ахборотни ер усти
эфири орқали
телеэшиттиришни
узатиш(стандарт қабул)
16 – QAM ѐки
64 – QAM (ѐки
QPSK) COFDM
билан бирга
DVB –
T2
Рақамли эфир
теле
эшиттиришнинг
иккинчи авлоди
DVB – T каби, фақат
модуляциянинг ва канални
кодлашнинг янги
режимларини қўллайди. Шу
сабаб DVB – T га нисбатан
каналнинг ўтказиш
қобилятининг кенглиги 2
баробар ортади. Лекин бу
стандарт DVB – Т билан
бирга ишламайди
QPSK,
16 – QAM,
64 – QAM,
256 – QAM
Ер усти рақамли телеэшиттириш тизимини яратиш анчагина муаммоли
вазифадир, чунки шаҳарнинг мурракаб, ҳар хил кўринишдаги қурилишлари,
бинолари радиотўлқинларни қайта -қайта қайтадиган тўлқинлар ҳосил
бўлишига, яъни интерференцияга олиб келади. Шундай қилиб, қабул қилиш
худудида электромагнит кучланиши доимо ўзгариши мумкин, хатто қабул
қилиш нуқтаси тўғридан- тўғри кўриниб турганда ҳам, яъни ―ўлик‖ худудлар
пайдо бўлиши, натижада сигнал қабул қилинмаслиги мумкин.
Бундан
ташқари шаҳарларда саноат халақитлари, бошқа шу частоталарда ишлаѐтган
қўшни худуддаги радиоузатгичлардан чиқаѐтган халақит ҳам етарлидир
ҳамда улар билан албатта курашиш керак. Яна қўшимча ер усти рақамли
III. НАЗАРИЙ МАТЕРИАЛЛАР
57
телевидениеси мавжуд бўлган аналог телеэшиттриш тизимлари билан
мослашиши даркор. Шу сабабли ер усти рақамли телевидениеси қуйидаги
талабларни қониқтириши керак:
халақитбардошликни юқори даражада таъминлаш;
телевизион сигнални аниқ стандартларда,
хизмат ахборотларини,
телетекстларни сифатли узатиш ва маълумотларни рухсат этилмаган
киришлардан ҳимоялаш;
телевизион қабул қилиш қурилмаларини иложи борича
арзонлаштириш мақсадида рақамли сунъий йўлдош, кабель телевидениеси
қурилмалари билан мос келувчи универсал стандартни яратиш;
кўтариб юрилувчи қабул қилгич қурилмалар ва хона антенналари
ѐрдамида сигнални қабул қилишни таъминлаш;
битта частотали тармоқнинг ишлашини таъминлаш ва бошқалар.
Шу сабаб, DVB – T ни яратишдаги муҳим хусусиятлардан бири битта
частотали ѐки кўп частотали модуляцияни танлашдан иборат бўлди.
Текширишлар шуни кўрсатдики, фақат
OFDM аналог PAL ва SECAM
тизимларидаги узатгичларга нисбатан халақитларга бардоши катта, айниқса
бир частотали шароитда бу афзаллик юқори.
DVB – T стандартини яратишида тизимнинг қуйидаги асосий
параметрларини танлаш кераклиги белгиланди:
символга тўғри келувчи индивидуал ташувчилар сони;
ҳимоя интервалининг кенглиги;
ташувчиларнинг
модуляциялаш турлари;
синхронизациялаш усули.
Текшириш ва тахлиллар шуни кўрсатдики, бир частотали тармоқдаги,
худудларда жойлашган узатгич қурилмалари орасидаги масофалар 60 км дан
кам бўлмаган ҳолатда, телеэшиттиришни тарқатишда 6000 дан ортиқ
ташувчи сигналлар керак. Бунда COFDMни таъминловчи микросхемалар
ташувчилар сони
2
Do'stlaringiz bilan baham: