Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат


МАТНЛИ МАСАЛАЛАР ВА УЛАРНИ ЕЧИШ УСУЛЛАРИ



Download 4,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/139
Sana04.06.2022
Hajmi4,66 Mb.
#634812
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   139
 
МАТНЛИ МАСАЛАЛАР ВА УЛАРНИ ЕЧИШ УСУЛЛАРИ 
 
Камолова М.А. 
Андижон вилояти 14-мактаб математика фани ўқитувчиси 
 
Масала деб маълум шартларга кўра қўйилган саволга жавоб беришни 
талаб этувчи ҳар қандай жумлага айтилади. Масалани ечиш - бу масалани 
бевосита ёки бевосита мавжуд бўлган сонлар, миқдорлар, муносабатлар 
устида амаллар ва операцияларнинг мантиқан тўгри кетма-кетлиги орқали 
масалаларнинг талабини бажариш (унинг саволига жавоб бериш) демакдир. 


Аниқ фанларни ўқитишни модернизациялаш: инновацион таълимнинг янги моделлари ва амалиёти, 2020 йил 17 апрель 
218 
Матнли масалаларни ечиш ушбу боскичларни бажаришдир: 
-
Масалани тахлил килиш;
Бу босқичда масаланинг шарти ва талаби аниқланади. 
- Масалани схематик ёзиб олиш, бу босқичда қонунларидан 
фойдаланиб, берилган ва изланаётган катталиклар орасидаги боғланишлар 
ўрганилиши натижасида тенгламанинг таркибий қисмлари аникланади. 
-
Ечиш усулини излаш (тенглама тузиш); Бу боскич масала шартидаги 
маълумотлардан фойдаланиб изланаётган катталикларни топишга имкон 
берадиган тенглик ёзилади, яъни математика тилига айлантирилади. 
- Маъқул топилган бирор усулда ечиб чиқиш; Бу босқичда ҳосил 
бўлган алгебраик тенглама ечилади. 
- Ҳосил булган ечимларнинг масала шартларини қаноатлантиришини 
синаб кўриш; 
-текшириш ( мазкур шартлар асосида масала ечимга эга ёки ечимга эга 
эмаслиги текширилади); 
Масала ечимининг баёнини бериш; 
- ечиш усулини таҳлил қилиш (рационал ёки умумий ечиш усули бор-
йуқлиги ҳақида хулосалар). 
- Масала жавобини ифодалаш; бу босқичда масала ечимининг 
тўғрилигига ишонч ҳосил қилигандан кейин, масаланинг жавоби математика 
тилида аниқланади. Бу босқичлар умумий бўлиб, унинг баъзилари ечиш 
жараёнида бажарилмаслиги мумкин. Математика фанини ўқитишда матнли 
масалаларни ечишнинг ўрни улкандир. Бундай масалаларни еча бориб 
ўқувчилар математик билимларни эгаллайдилар, амалий фаолиятга тайёрлана 
борадилар. Масалалар уларнинг мантиқий фикрлашларини ривожлантиришга 
имкон беради. 
Шунинг учун ўқувчиларнинг матнли масала ҳамда, унинг тузилиши 
ҳақида чукур тасаввурга эга булиши ва масалаларни турли усуллар билан еча 
олиш қобилиятларига эга булиши мухимдир. 


Аниқ фанларни ўқитишни модернизациялаш: инновацион таълимнинг янги моделлари ва амалиёти, 2020 йил 17 апрель 
219 
Матнли масала бирор бир вазиятнинг табиий тилдаги ифодаси булиб, 
унда бу вазиятнинг бирор-бир компонентасига микдорий тавсифнома бериш, 
унинг компонентлари орасидаги баъзи муносабатлар бор-йўқлигини аниқлаш 
ёки бу муносабат турини аниқлаш талаб этилади. 
Бир масала бир неча усул билан ечилса, уни бажарган ўқувчи, унда 
кулланилаётган турли фактларнинг узаро алоқадор эканлигини кўриш 
имкониятига эга булади. 
Кўрилаётган масалалар стандарт ёки ностандарт бўлиши мумкин. 
Стандарт масалалар деб, шундай масалаларга айтиладики, уларнинг 
ҳар бирининг ечиш тартиби бирор бир математик қоида ёки тасдиқлар билан 
аниқ берилади. Настандарт масалаларни бундай ечиш йўли, одатда, сунъий 
усул (ёки «Эврик» қоида) деб аталади. 
Куйидаги типдаги алгебраик масалаларни ечишда тенгламалар тузиб 
ечиш максадга мувофикдир: 
1. Прогрессияга доир масалалар; 
2. Процент микдорли масалалар; 
3. «Харакат» га доир масалалар. 
4.
Биргаликда бажариладиган ишга доир масалалар; 
5.
Аникмас тенглама, тенгламалар системаси тузиб ечиладиган 
масалалар; 
6.
Натурал сонларга доир масалалар. 

Download 4,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish