Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган мухандислик-технология


 Абсорбция жараѐнининг моддий баланси



Download 1,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/18
Sana24.02.2022
Hajmi1,71 Mb.
#193853
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
asosij texnologik zharayonlar va apparatlar

 
3. Абсорбция жараѐнининг моддий баланси
 
Абсорбция жараѐнининг моддий балансини тузиш учун фазалар 
сарфини аппаратнинг баландлиги бўйича ўзгармас деб қабул 
қилинади. Ютилаѐтган газ миқдори нисбий моль концентрацияларда 
ифодаланади. Бу пайтда физик катталиклар қуйидагича белгиланади: 
G- инерт газ сарфи, кмоль/сек; У
б
ва У
0
- газ аралашмаси тар кибидаги 
ютилувчи компонентнинг дастлабки ва охирги концентрациялари, 
кмоль/(кмоль инерт газ); L- абсорбент сарфи, кмоль/сек; Х
б
ва Х
0

абсорбент таркибидаги ютилган компонентнинг бошланғич ва охирги 
концентрациялари, кмоль/кмоль. 
Жараѐннинг моддий баланси қуйидагича ифодаланади 
G(У
б
- У
0
) = L(Х
0
- Х
б
).
(7) 
Ушбу (7) тенгламадан абсорбент сарфи аниқланади:
L = G(У
б
- У
0
)/(Х
0
- Х
б
).
(8) 




Абсорбентни инерт газга нисбатан солиштирма сарфи
l = L/G = (У
б
- У
0
)/(Х
0
- Х
б
).
(9) 
(9) тенгламага асоса н жараѐннинг моддий балансини қуйидагича 
ифодалаш мумкин 

б
- У
0
) = L(Х
0
- Х
б
). 
(10) 
Агар газ фазасидаги тегишли компонент суюқликда тўла ютилса 
У
0
=0 ва ютилган компонент миқдори G
.
У
б
бўлади. Ютилган 
модданинг ҳақиқий миқдорини тўла ютилиш пайтидаги модда 
миқдорига нисбати ажратиб олиш даражаси 

дейилади:

= G(У
б

0
)/(GУ
б
) = (У
б

0
)/У
б
.
(11) 
(10) тенглама абсорбция қурилмасида концентрация тўғри чизиқ 
бўйича ўзгаришини кўрсатади. Демак У-Х координатасида абсорбция 
жараѐнининг ишчи чизиғи қиялиги l=L/G бўлган тўғри чизиқ экан. 
Абсорбентнинг солиштирма сарфи ва аппаратнинг ўлчамлари 
ўртасида муайян боғлиқлик мавжуд. Бу ҳолатни жараѐннинг ишчи 
чизиғини қуриш мисолида кўриб чиқамиз. 
Адсорбция жараѐнинг ишчи чизиғи ни (2- расм) қуриш учун 
абсорберга киришдаги (У
б

б
) ва ундан чиқишдаги (У
о

о

концентрацияларни билишимиз керак. Одатда газ ва суюқликнинг 
дастлабки таркиблари (У
б

б
) ва ажратиб олиш даражаси 

берилган 
бўлади. Сўнгра У
о
қиймати аниқланади.
У
о
ва Х
б
қийматлари бўйича (А) нуқтанинг ўрни белгиланади. 
(А) нуқта орқали, (10) тенгламага асосан, ишчи чизиқлар АВ ва АС 
ўтказилади. 
Барча 
ишчи 
чизиқлар 
абсорбентнинг 
берилган 
концентрацияларига (Х
б

о
<Х*
о
) ѐки белгиланган солиштирма 
сарфларига l
i
мос келади. Бу пайтда (В) ва (С) нуқталар ютилувчи 
газнинг аралашмадаги бошланғич концентрацияси У
б
қиймати билан 
белгиланган битта горизонтал чизиқда ѐтади.
АС ишчи чизиғин инг ҳолати, яъни (С) нуқта мувозанат чизиғида 
жойлашган пайтда, абсорбент сарфи минимал қийматга эга бўлади:
L
m i n
/G = (У
б
- У
0
)/(Х
0
- Х
б
). 
(12) 
Ушбу графикдан шундай хулосага келиш мумкин: жараѐннинг 
ишчи чизиғи вертикал бўлса аппаратнинг ўлчамлари энг кичик 
2 -ра см . Аб сор бен т н и н г сол и шт и рма
сарфини 
аниқлашга 
оид 
схема:
1 -
абсорбент сарфи L бўлган ҳолатдаги 
жараѐннинг ишчи чизиғи; 2- абсорбент 
сарфи минимал бўлган ҳолатдаги (L
m i n

ишчи чизиқ; 3- жараѐннинг мувозанат 
чизиғи у* = f(х). 




қийматга эга бўлади, аммо бу пайтда абсорбентнинг солиштирма 
сарфи максимал бўлади. 
Саноат корхоналарида ишлатиладиган а бсорберларда фазалар 
аро мувозанат рўй бермайди (Х
0
<Х*
о
). Шу сабабдан, суюқлик 
фазасининг сарфи L унинг минимал қийматидан L
m i n
катта бўлиши 
лозим (L>L
m i n
). Суюқлик сарфини нг ортиши билан аппарат нинг
баландлиги қисқаради, аммо десорбция жараѐнини амалга ошириш ва 
суюқликни узатиш учун зарур бўлган сарф -ҳаражатлар миқдори 
ортади. 
Абсорбент сарфига ҳарорат ва босимнинг кўрсатадиган 
таъсирини эътиборга олиб, унинг минимал сарфи қуйидагича
ҳисобланади 
L
m i n
= G(У
б

0
)/[(Р
ум
У
б
)/Е - Х
б
]. 
(13) 
бу ерда Р
у м
- газ аралашмасининг умумий босими.
Газ аралашмасининг умумий босими ни ортиши билан абсорбент 
сарфи камаяди. Жараѐн ҳароратининг кўтарилиши билан газни 
ютувчи суюқлик сарфи ортади.
Амалиѐтда абсорбентнинг минимал сарфи L =(1.3÷1.5)L
m i n
чегараларда қабул қилинади. 

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish