Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Наманган муҳандислик педагогика институти



Download 1,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/36
Sana21.02.2022
Hajmi1,47 Mb.
#77483
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   36
Bog'liq
konstruktsiyalash asoslari

Магнитли котишмалар – магний Mg (90
0
С ва юқори) ва легирловчи 
элементлар (Al,Zn,Mn, Ti ва б.) дан ташқил топган. Улар кичик нисбий оғирлиги, 
кичик каттиклиги (НВ 60-80) ва иссик утказувчанлиги билан фарк қилади. 
Магнийли котишмалар пухталиги алюминий котиш-маларга нисбатан паст, 
ҳарорат кутарилиши билан юмшай бошлайди. Уларга механиқ ишлов бериш енгил. 
Магнийли котишмалар куйма ва деформацияланувчи турларга бўлинади. Уларни 
энг асосий камчилиги занглашга чидам-сизлиги, улардан тайёрланган деталлар 
албатта коррозиядан химояланиш шарт. 
Куйма магнийли котишмаларни (МЛ4, МЛ5) термик ишлов бериб 
мустахкамланади. (380-410
0
С гача 10-18 соат мобайнида киздирилади, сунгра очик 
хавода совутилади. Магний котишмалардан асосан куч таъсири бўлмайдиган 
деталлар (копкок, картер поддони ва х.к.) тайёрланади. 


37 
Титан котишмалари. Машинасозликда Al,Cr,Mn, Mo,Fe,Si билан титан 
котишмалари кулланилади. Титанли котишмаларни афзалликлари юқори мустахкам, 
юқори иссик-ликка чидамлилик, коррозияга чидамли. Титанли котишмалар 
пухталиги бўйича пулатдан колишмайди. Уларни болгалаш ва штамплаш билан 
яхши ишлов берилади. Аммо механиқ ишлов бериш кийин. Бунинг учун кучли 
жиҳозлар талаб килинади. Бундан ташқари титан котишмаларини Юқори кесиш 
режимида ишлов берилса киринди ёниб кетиши мумкин, ундан чиккан чанг 
портлаши мумкин. 
Титанли котишмаларга термик (тоблаш, бушатиш), кимёвий - термик 
(цементация, азотлаш) ва термомеханиқ ишлов бериш мумкин. Юқори ишкаланиш 
шароитида ишлайдиган котишмалар юзалари азотланади, сунг тобланади, ва юза 
каттиклиги НВ 900-1000 га кутарилади. 
9-
маъруза. Конструкциялар бикрлиги 
Режа: 
1. 
Бикрлик. Бикрликни ошириш усуллари. 

Download 1,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish