Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номли Ўзбекистон Миллий


Shift тугмачасини ушлаб туриш лозим (10-расм).  Мўйқалам



Download 6,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/53
Sana02.07.2022
Hajmi6,5 Mb.
#731381
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   53
Bog'liq
88 Компьютер графикаси

Shift
тугмачасини ушлаб туриш лозим (10-расм). 
Мўйқалам
ускунаси йўғон чизиқ чизиш имконига эга. Чизиқнинг 
йўғонлиги-ускуналар панели остида ифодаланган турли қалинликдаги чизиқлар 
билан танланади. 
Ластик (ўчирғич
) ускунаси-солинган расмларни ўчириш учун 
хизмат килади. Ўчирғич катта-кичиклиги ҳам остки панелдаги чизиқ йўғонлиги 
асосида танлаб олинади. 
Пуркагич
ускунаси пуркаб ноаниқ формага эга 
объектларни акслантириш учун хизмат қилади. Масалан, булутлар қатламини 
ифодалашда, қуюқ дарахтли ўрмонзорни акс эттиришда, тутунлар пағасини 
белгилашда ва хакозо. Чизиқ чизиш ускуналаридан 
Линия
тўғри чизиқли
шаклларни ифодалайди, қалинлиги эса панель остидаги ойнада белгиланади. 
Тўғри 
чизиқни “
Чўзиш”
усули билан амалга оширилади. Клавиатуранинг 
Shift 
тугмачаси 
босилган бўлса, у ҳолда фақат горизонтал, ѐки вертикаль, ѐки 45 градусли бурчак 


21 
остидаги шакл чизилади. Эгри чизиқларни чизиш учун эса Кривая ускунаси иш 
юритади. Бунда расм солиш 3 этапда бажарилади: аввал тўғри чизиқ кесмаси 
чизилади. Тўғри чизиқ охири ташкил қилинадиган эгри чизиқ охири билан устма-
уст тушади. Кейинчалик бу кесмани 2 марта эгишади. Ҳар бир эгиш жараѐни 
«Сичқонча» чап тугмасини кесмадан ташқарида ҳолатда кўрсаткични чўзиб 
босилади. Стандарт шакллар яратиш ускуналари бир қатор геометрик (тўғри чизиқ, 
эгри чизиқ, тўғрибурчак, эллипс, турли ранг билан тўлдирилган геометрик 
шакллар) фигураларни чизишга мосланган. Расм солиш жараѐни «
Сичқонча
»ни 
тортиш усули билан амалга оширилади. Ускуналарни танлаганда панель остидаги 
ойна ѐрдамида уларни ранглар билан тўлдириш имкониятини яратади. Ранглар 
билан тўлдириш технологияси 3 хил усулда амалга оширилади. Биринчи ҳолатда 
фақат шакл контури рангланади, иккинчи ҳолатда – расм контури асосий ранг 
билан чизилади, фони эса қўшимча ранг билан тўлдирилади. Учинчи ҳолда эса 
расм контури ва унинг ичи бирхил қўшимча ранг билан тўлдирилади. Асосий 
рангни танлаш ранглар жилоси палитрасида «

Download 6,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish