Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


Какaо шохларининг деформацияси вируси. */*:*:U/U:S/Cc



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet150/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

23. Какaо шохларининг деформацияси вируси. */*:*:U/U:S/Cc 
Вирусларнинг шакли бацилласимон бўлиб, диаметри 28 нм: 
заррачаларининг узунлиги ўзгариб туради: кўпинча 100- 150 нм. Вируснинг 
ташувчиси 
щитовкалар 
(қалқонсимонлар) 
бўлиб. 
уларда 
вирус 
ривожланишнинг маълум циклни ўтади. Ўсимлик ширасидаги вирус беқарор 
бўлиб, механик усулда қийинлик билан бошқа ўсимликка юқади. 
Ўсимликларда мозаика ва ўсимлик шохларини ўсиб кетишига олиб келади. 
Жанубий Африкада кўп тарқалган. Какао ўсимлигига катта зарар етказади. 
24. Рабдовируслар гуруҳи. [R
/
1:4/2:U/E:S,I,V/Ap,Au,Di,O] 
Бацилласимон зарраларга эга бўлиб, мураккаб тузилишга эга: уларнинг 
эни 50-100 нм, узунлиги 200 - 300 нм. Заррачалар ташқи томонидан оқсил-
липид мембранага эга: нуклеокапсиди спиралсимон шаклли бўлиб, у оқсил ва 
РНК дан тузилган. Бу гуруҳга балиқ (форел), ҳашоратлар (дрозофил), ҳайвон 
(қутуриш) касалликлари вируслари киради. 
4. Вироидлар 
Ўсимликларда вирусга ўхшаш касалликлар юзага келтиради. 
Ҳарактерли хусусиятларидан бири, улар нуклеопротеид ҳосил қилмайди. Бир 
ўсимликлардан иккинчисига механик усулда осон ўтади. РНК молекуляр 


164 
массаси 50
.
10
3
дан 125
.
10
3
гача. Энг яхши ўрганилган вириоид бу 

картошканинг дугсимонлашиши вироиди
”дир. Вироидлари, биринчи 
марта Динер томонидан (1972) аниқланган. 
Хризантема ўсимлигининг 
паканалашиши
касаллигига ҳам унинг 
вироиди сабабчи. 
ВИРУСЛАРНИНГ ТУЗИЛИШИ
Ҳозирги вақтда физик - кимёвий, физика ва иммунокимё методлари 
ёрдамида вирусларнинг нозик структуралари ўрганилмоқда. Вируслар 
морфологияси ва ультраструктураларини ўрганишда, айниқса электрон 
микроскоп муҳим роль ўйнайди. Тадқиқот натижаларидан маълум бўлишича, 
етилган вирус заррачалари - вирионларини асосан икки турга:
1.
Оддий вируслар ва мураккаб вирусларга бўлиш мумкин (83, 84-
расмлар). Ўз навбатида оддий вирионларнинг икки типи мавжуд бўлиб, 
булардан биринчиси сферасимон, иккинчаси эса таёқчасимон вириондир(84-
расм). Таёқчасимон вирионлар ўз навбатида таёқчасимон ва ипсимон 
вирусларга бўлинади. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish