Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий Университети



Download 1,25 Mb.
bet35/76
Sana30.03.2022
Hajmi1,25 Mb.
#518187
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   76
Bog'liq
Турабеков Масала китоб

106-масала*. Дрозофила пашшасида кўз рангининг жигарранг бўлиши A генига ва оч қизил бўлиши B генига боғлиқ. Генотипда ҳар иккала доминант геннинг бирга келиши кўз рангининг қизил бўлишини таъминлайди. Шу генларнинг рецессив аллеллари йиғиндиси эса кўз рангининг оқ бўлишини белгилайди. Қуйидаги генотипларга эга бўлган пашшаларнинг фенотипини аниқланг:
1) AABB; 2) AaBb; 3) Aabb; 4) aaBB; 5) aabb.
Масаланинг ечилиши:
Генотип Фенотип
1) AABB - қизил кўзли;
2) AaBb - қизил кўзли;
3) Aabb - жигарранг кўзли;
4) aaBB - оч қизил кўзли;
5) aabb - оқ кўзли.


107-масала*. Қизил кўзли дрозофила пашшалари, оқ кўзли пашшалар билан чатиштирилганда, кейинги авлодда олинган пашшаларнинг 1/4 қисми қизил кўзли, 1/4 қисми жигарранг кўзли, 1/4 қисми оч қизил кўзли ва 1/4 қисми оқ кўзли бўлган. Чатиштириш учун олинган ва чатиштиришдан кейин олинган пашшаларнинг генотипини аниқланг ва нима учун 1:1:1:1 нисбатда ажралиш кетганлигини тушунтириб беринг. Дигетерозиготали қизил кўзли пашшалар ўзаро чатиштирилса, кейинги авлодда қандай фенотипга мансуб пашшалар олинади? Фенотипик синфларнинг нисбатини аниқланг.
Масаланинг ечилиши:
Қизил кўзли пашшалар рецессив гомозиготали (aabb) оқ кўзли пашшалар билан чатиштирилганда кейинги авлодда тўртта фенотипик синфга ажралиб кетиши қизил кўзли пашшаларнинг дигетерозиготалигидан далолат беради. Шунга кўра, олинган натижани қуйидагича ифодалаш мумкин:
қизил оқ
P ♀ AaBb X ♂ aabb
g AB, Ab, aB, ab ab
FB AaBb - қизил
Aabb - жигарранг
aaBb - оч қизил
aabb - оқ
FB да 1:1:1:1 нисбатда ажралиш кетишнинг сабаби дигетерозиготали қизил кўзли пашшаларнинг тўрт типда гаметалар ҳосил қилишидир.
Дигетерозиготали қизил кўзли пашшалар ўзаро чатиштирилганда, кейинги авлодда қуйидаги натижани олиш мумкин:
қизил қизил
P ♀ AaBb X ♂ AaBb
g AB, Ab, aB, ab AB, Ab, aB, ab
F1 генотипик синфлар фенотипик синфлар
1. AABB = 1 қизил
2. AABb = 2 қизил 9/16 AˍBˍ; қизил
3. AaBB = 2 қизил
4. AaBb = 4 қизил
5. Aabb = 1 жигарранг 3/16 Aˍbb; жигарранг
6. Aabb = 2 жигарранг
7. aaBB = 1 оч қизил 3/16 aaBˍ; оч қизил
8. aaBb = 2 оч қизил
9. aabb = 1 оқ 1/16 aabb; оқ.
Бу ерда ҳам тўртта фенотипик синфларга мансуб пашшалар ҳосил бўлади, лекин уларнинг нисбати 9:3:3:1 бўлади.
Дрозофила пашшасида кўзнинг қизил рангда бўлиши доминант A ва B генларнинг комплементар таъсирига боғлиқ.



Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish