Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 1,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/100
Sana06.03.2022
Hajmi1,75 Mb.
#485020
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   100
Bog'liq
Хронология дарслик охирги 20.10.17

 ас
р
 
(Нума йи
ли

Эр
.ав.
VI
 ас
р
 
Эр
.ав.
V
 ас
р
 
(де
ц
емви
р
 
й
и
ли

Эр.ав. 
46 йил. 
Эрамиз 
бошларида 
Юлиан йили 

Мартиус 
31 
31 
31 
31 
31 
31 

Априлис 
30 
29 
29 
29 
30 
30 

Майюс 
31 
31 
31 
31 
31 
31 

Июниус 
30 
29 
29 
29 
30 
30 

Квинтилис 
(Июлиус) 
31 
31 
31 
31 
31 
31 

Секстилис 
(Аугустус) 
30 
29 
29 
29 
30 
31 

Септембер 
30 
29 
29 
29 
30 
31 

Октобер 
31 
31 
31 
31 
30 
31 

Новембер 
30 
29 
29 
29 
31 
30 
10 
Децембер 
30 
29 
29 
29 
30 
31 
11 
Януариус 

29 
29 
29 
31 
31 
12 
Фебриарус 

23


23


23


29(30) 
28 (29) 
13 
Марцедониус 


20 
23 (22) 


Йилдаги 
кунларнинг 
умумий сони 
304 
355 
36

366,25 
365,25 
365,25 
 
Қадимги Рим календари кун ҳисоби 
Сана
 
Ой номлари 
Мартиус, 
Майюс, 
Квинтилис 
(Июлиус), 
Октобер 
Януариус, 
Секстилис, 
(Аугустус), 
Децембер 
Априлис, 
Июниус, 
Септембер, 
Новембер 
Фебруариус 


77 








10 
11 
12 
13 
14 
15 
16 
17 
18 
19 
20 
21 
22 
23 
24 
25 
26 
27 
28 
29 
30 
31 
Календарлар 
IV кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун 
Нонлар 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун
Идлар 
XVII кун 
XVI кун 
XV кун 
XIV кун 
XIII кун 
XII кун 
XI кун 
X кун 
IX кун 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун
К
але
нд
ар
да
н к
ей
ин
ги
о
йга
ча
и
ддан
н
он
да
н 
Календарлар 
IV кун 
III кун 
Канун 
Нонлар 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун 
Идлар 
XIX кун 
XVIII кун 
XVII кун 
XVI кун 
XV кун 
XIV кун 
XIII кун 
XII кун 
XI кун 
X кун 
IX кун 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун 
К
але
нд
ар
да
н 
ке
йи
нг
и о
йга
ча
и
ддан
н
он
да
н 
Календарлар 
IV кун 
III кун 
Канун 
Нонлар 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун 
Идлар 
XVIII кун 
XVII кун 
XVI кун 
XV кун 
XIV кун 
XIII кун 
XII кун 
XI кун 
X кун 
IX кун 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун 
К
але
нд
ар
да
н 
ке
йи
нг
и о
йга
ча
и
ддан
н
он
да
н 
Календарлар 
IV кун 
III кун 
Канун 
Нонлар 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун 
Идлар 
XVI кун 
XV кун 
XIV кун 
XIII кун 
XII кун 
XI кун 
X кун 
IX кун 
VIII кун 
VII кун 
VI кун 
V кун 
IV кун 
III кун 
Канун 
К
але
нд
ар
да
н 
ке
йи
нг
и о
йга
ча
и
ддан
н
он
да
н 
Юлиан календаригача қўлланилган Қадимги Рим 
календари 
Қадимги Рим календари 
Ой боши ва охири (Дионисий эраси 
бўйича Юлиан календарига ўгирилган) 
Ой номлари 
Ой кунлари 
сони 
Янауриус 
29 
30 октябрь - 10 ноябрь эр. ав. 47 й. 
Фебруариус 
23 
11 ноябрь - 3 декабрь 
Марцедониус 
23 
4 декабрь - 26 декабрь 
Фебруариуснинг 
охирги кунлари 

27 декабрь - 31 декабрь 
Мартиус 
31 
1 январь - 31 январь эр. ав. 46 й. 
Априлис 
29 
1 февраль - 1 март 
Майюс 
31 
2 март -1 апрель 
Июниус 
29 
2 апрель - 30 апрель 
Квинтилис
31 
1 май - 31 май 
Секстилис
29 
1 июнь - 29 июнь 
Септембер 
29 
30 июнь - 28июль 


78 
Октобер 
31 
29 июль - 28 август 
Новембер 
29 
29 август - 26 сентябрь 
Иккита 
қўшимча 
ойлар 
67 
27 сентябрь - 2 декабрь 
Децембер 
29 
3 декабрь - 31 декабрь 
Бир йилдаги умумий кунлар сони: 
445 
 
Майя календари, ой кунларининг номлари 
Куннинг 
тартиб 
рақами 
Ой кунлари 
Кун тартиби 
Ой кунлари 
Номи 
Таржимаси 
Номи 
Таржимаси 

Имиш 
Уруғ 
11 
Чуэн
Маҳсулот 

Ик 
Шамол 
12 
Эб 
Туман 

Акбаль Ёмғир 
13 
Бен 
Қочиш (бегона 
ўтлардан) 

Кан
Егулик 
14 
Иш
Ягуар 

Чикчан Булутли 
15 
Мен
Ит 

Кими 
Ўлим 
16 
Киб 
Қурғоқ ер 

Маник 
Емоқ 
17 
Кавак 
(момақалдироқ) 

Ламат
Чарақлаган 
юлдуз 
18 
Эсанаб 
Кремень пичоғи 

Мулук
Сув 
19 
Канак 
Булутли 
10 
Ок
Ит
20 
Ахау
Ҳукмрон 
 
 
 
 
 
ҚЎШИМЧА ЎҚИШ УЧУН 
Йилнинг айланиши
1

Бир йил уч юз олтмиш беш кундан иборат. Улар 12 ой: январь, 
февраль, март, апрель, май, июнь, июль, август, сентябрь, октябрь, 
ноябрь ва декабрга бўлинади. Январь 31 кунни, февраль-29, март-31, 
апрель-30, май-31, июнь-30, июль-31, август-31, сентябрь-30, 
октябрь-31, ноябрь-30, декабрь-31 кунни ўз ичига олади. Февраль 28 
кундан иборат, бироқ ҳар тўрт йилда бир кунга кўпаяди. Бу 
тўртинчи йилни кабиса йили деб атаймиз. Кабиса йилда февраль 29 
кундан ташкил топади. 
 
Нега бир йил 
365
кундан иборат? Бунга сабаб Ер бир йилда 
Қуёш атрофини тўлиқ айланиб чиқади. Бу вақт қарийб 
365
кунни ўз 
1
Michael West. Round the year. New Method Readers, reader 5.-London., 1945. pp. 85. 


79 
ичига олади. Биз «қарийб» 
365
кун дедик, нега энди аниқ 
365
кун 
эмас? Ваҳоланки, Ер сайёраси Қуёш атрофини 
4
1
365
(уч юз олтмиш 
беш кун, олти соатда айланиб чиқади. Бир ой давомида Ой сайёраси 
Ерни бир марта айланиб чиқади. Ой аслини олганда 
2
1
29
(йигирма 
тўққиз ва ярим) кунда Ерни айланиб чиқади. Шу тариқа Ой айланиши 
бизнинг тақвимлардаги ойларимизга мос келмайди. Ой айланишини 
ҳисобга олмасдан йилни 12 қисмга бўлишган. Қизиғи шундаки, 365 
кунни ҳам аниқ қолдиқсиз 12 қисмга бўлишнинг иложи йўқ. Бунинг 
учун кабиса йиллари ўйлаб топилган бўлиб, ой айни 30 кун, яна олти 
ойни эса 31 кунга бўлиш мумкин. Маскур тартиб дастлаб амалда 
бўлган. Нега энди бу тартибнинг ҳозирга қадар амалда эмаслигининг 
сабаби оддий ахмоқона ҳаракатдан иборат бир тарихий воқеа. 
Ойларнинг инглизча номланиши римликлар номларидан кириб келган. 
Рим императори Юлий Цезарь йилнинг олти ойини 31 кунга яна 
қолган олти ойини эса 30 кунга қатъий бўлган. Ҳар икки ой 30 кундан 
иборат этиб белгиланган. Юлий Цезарь битта ойни ўз номини 
абадийлаштириш шарафига қўйган бўлиб, у ҳозиргача июль яъни 
Юлий (Juli-us) ойи деб атаб келинади.
 
Кейинги Рим императори Августос бўлган. У бир ойнинг Юлий 
шарафига аталишини айтиб, яна бир ойга ўз номини 
абадийлаштиришга фармон беради. Шу тариқа июлдан кейинги ой 
Август деб номлана бошлади. Сўнгра Рим императори Августос июль 
ойи 31 кун, ўзининг номига қўйилган август эса 30 кундан иборат 
эканлигини билгач, февраль ойидан бир кунни олиб, ўз ойи(август)га 
қўшиб қўяди. Шундан февраль 28-29 кундан, август эса 31 кундан 
иборат бўлиб қолган. Кейин Августос сентябрь, октябрь, ноябрь ва 
декабрь ойларидаги кунларни ҳам ўзгартирди. Рим императори 
Августос шу тариқа Юлий Цезарнинг осон ва оддий тақвим 
тартибини бузган».
5-мавзу. Ўрта Осиёда қўлланилган календарлар 
 
Режа 
1. Зардўшт қуёш календари ва унинг ислоҳ қилиниши. 
2. Хоразм қуёш календари. 
3. Мучал календари. 


80 
4. Ўрта Осиёга ҳижрий календарнинг кириб келиши ва 
жорий этилиши. Ўрта Осиёда босма календарларнинг чоп 
этилиши. 
 
Калит сўзлар: 
хронология, “Авесто”, Зардушт, Абу Райҳон 
Беруний, Зардўшт қуёш календари, Хоразм қуёш календари, Мучал 
календари, Наврўз, “Турк жадвали”, “Қадимги халқлардан қолган 
ёдгорликлар”, Маҳмуд Қошғарий, “Девону луғотат-турк”, ҳижрий. 

Зардўшт календари – 
Эрон ва Ўрта Осиё халқлари қўллаган энг 
қадимги йил ҳисобидир. Зардушт йил ҳисоби Қуёш йилига асосланган 
бўлиб, 12 ойдан иборат. Ҳар бир ой 30 кун, яна беш кун бор. Бу беш 
кун алоҳида ой ҳисобланади. Бу беш кун саккизинчи ойдан кейин 
қўйилган бўлиб, шунда тўққизинчи ойнинг бошланиши Наврўзга 
тўғри келган. Тақвимдаги 12 ойнинг номи “Авесто”даги 
маъбудаларнинг номига бориб тақалади. Ой номларидан ташқари ой 
таркибига кирган кунлар (30 кун)нинг ҳам алоҳида-алоҳида номлари 
бор. “Авесто”нинг милодий VI асрда сосонийлар даврида тузилган 
матнида ой ва кунларнинг тўлиқ номи рўйхати келтирилган. Бироқ 
баъзи календарь атамалари “Авесто”нинг энг азалий қисмлари деб 
ҳисобланувчи милоддан аввалги VIII-VII асрларда таркиб топган. Бу 
“Гатлар”да ҳам учрайди. Олимларнинг тахмин қилишича, бу тақвим 
Шарқий Эрон ва Ўрта Осиёда милоддан аввалги биринчи минг 
йилликнинг бошларида тузилган. Дастлаб, Ғарбий Эронда 
Аҳамонийлар даврида расмий давлат тақвими сифатида қабул 
қилинган (илмий адабиётларда Қадимги Эрон йил ҳисоби деб
аталишининг сабаби ҳам шу)
1

Абу Райҳон Беруний ўзининг “Хронология” асарида милоддан 
аввалги 441 йилни зардушт йил ҳисоби шу йилдан бошланган деб 
кўрсатади. Зардушт календари 365 кун, ҳар бири 30 кундан тузилган 
12 ой ва яна 5 кундан иборат, тўрт йилда яна бир кун орттирилган. 
Демак, ҳар тўрт йилда (кабиса йилида) ўн иккинчи ойнинг охирига 5 
кун эмас, 6 кун қўшилган.
Ўттиз кунга атаб қўйилган мазкур номлар йилнинг ўн икки 
ойидаги ҳамма кунларга тааллуқли бўлган. Зардушт йил ҳисоби 
милодий 632 йилгача қўлланиб келди. 632 йилда сосоний 
подшоҳлардан Яздгирд III зардушт тақвимини ислоҳ қилади.
1
Michael Stausberg. On the State and Prospects of the Study of Zoroastrianism// Numen 55 (2008). Рр. 561–
600. 


81 
Абу Райҳон Беруний Сўғд ойлар тўғрисида ҳам маълумот 
беради. Уларда ўн иккита ой бўлиб, уларнинг ҳар бири ўттиз кундан 
ҳисобланган. Сўғдий ой номлари: 

Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish