Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 1,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/100
Sana06.03.2022
Hajmi1,75 Mb.
#485020
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   100
Bog'liq
Хронология дарслик охирги 20.10.17

е
нт
 
Би
р
ли
к
ла
р 
Ўнликлар 
Ой 
к
оэф
фиц
и
ен
т 












4,3 
8,7 

0,0 9,8 18,

28,

7,6 17,

26,

6,5 15,

25,

ян
ва
рь
Одд
ий
йи
л 
24,0
К
аби
са
йи
л 25,0


13,

17,


18,

28,

8,0 17,

26,

8,8 15,

25,

4,6 14,

фев
ра
ль
Одд.йил 
22,5 
Кабиса 
23,5 


21,

25,


8,3 17,

26,

6,1 15,

24,

5,0 13,

23,

2,8 
м
арт
24,1 


0,8 
5,2 

27,

6,4 16,

25,

5,3 14,

23,

3,1 12,

21,

ап
ре
ль
22,6 

10 
9,5 
13,


15,

25,

4,6 14,

23,

3,4 12,

22,

1,8 11,

м
ай
22,1 
11 
12 
18,

22,


4,9 14,

23,

3,7 12,

22,

1,6 11,

20,

0,5 
ию
нь
20,7 


28 
13 
14 
26,

1,7 

23,

3,1 12,

21,

1,9 10,

20,

29,

9,5 18,

ию
ль
202 
15 
16 
6,0 
20,


13,

22,

2,2 11,

20,

0,1 9,9 18,

28,

7,7 
авгус
ть
18,7 
17 
18 
25,

1,5 

1,5 11,

20,

0,4 9,2 19,

27,

8,0 16,

26,

се
нтяб
р
ь 
17,2 
19 
20 
6,8 
11,


20,

0,7 9,5 19,

28,

8,3 17,

26,

6,2 16,

ок
тяб
рь
ноябр
ь 
де
ка
бр
ь 16,8 
15,3 
14,8 
Бунинг учун:
1) жадвалнинг чап томонида юзлик сонлар, бу ҳолатда юзлик 
сон 19. Чунки 1985 йил берилган. Унинг коэффиценти 6,8 га тенг; 
2) жадвалнинг ўрта қисмидан ўнлик ва бирлик қисмларидаги 8 
ни ўнлик (вертикалига), 5 ни бирликдан (горизонталига) топамиз. 
Уларнинг кесишган жойида 20,2 сонини оламиз; 
3) жадвалнинг ўнг томонидан мартнинг коэффицентини 
топамиз. У 24,1 га тенг; 
4) юқоридаги учта сонни қўшамиз.
1
.
51
1
.
24
2
.
20
8
.
6



Агар чиққан натижа бир ойдаги кунлардан катта бўлса, уни 29,5 дан 
айирамиз. 
6
.
21
5
.
29
1
.
51


 
Демак, 1985 йил март ойида янги Ой 21 март куни Гринвич 
вақти билан соат 0,6х24

14 да кўринган. 
Тавсия этилган адабиётлар рўйхати: 
1. Historickа chronologie / Marie Blаhovа. – Praha : Libri, 2001. – 948 s. 
2. Encyclopedia of time: science, philosophy, theology, and culture / H. 
James Birx, editor. 2009 by SAGE Publications, Inc.
3. Roger Beck. A brief history of ancient astrology. 2007. BLACKWELL 
PUBLISHING 9600 Garsington Road, Oxford OX4 2DQ, UK. 
4. Theodossiou E. Th. The christian chronologies ofthe creation 
andtheview of modernastrophysics. //Astronomical and Astrophysical 
Transactions. Vol. 23, No. 1, February 2004, pp. 75–80. 
5. Раҳмонқулова З. Хронология. 

Т.: Voris, 2013. 


29 
6. Раҳмонқулова З. Хронология. 

Т.: А.Навоий номидаги Ўзбекистон 
Миллий кутубхонаси нашриёти, 2006. 
7. Иофе В.Г.,Чориев З.У. Хронология ва метрология. – Т., 2003. 
 
 
 
Cеминар саволлари: 
1.
“Кун”, “ҳафта”, “ой” ва “йил” тушунчалари.
2.
Сутка ва унинг дастлабки шакллари. 
3.
Йил ва даврларни аниқлаш усуллари. Тарихий манбаларни 
тадқиқ этишда йил ва даврларни аниқлашнинг аҳамияти.
3 - мавзу. Календарь ва уларнинг турлари. Шарқ мамлакатлари 
календарлари 
 
Режа 
1. Календарь ва уларнинг турлари.
1.1. Тропик йил ва календарь йили. 
1.2. Қуёш календари. 
1.3. Ой календари. 
1.4. Ой 

қуёш календари. 
2. Шарқ мамлакатлари календарлари. 
2.1. Қадимги Эрон календари. 
2.2. Қадимги Миср календари. 
2.3. Қадимги Ҳинд календари. 
2.4. Араб календарь. 
2.5. Месопотамия календарлари. 
2.6. Хитой календари. 
2.7. Шарқий Осиё мамлакатлари календарларидаги олтмиш 
йиллик цикл.
 
Калит сўзлар: 
тропик йил, календарь, йил, Қуёш календари, Ой 
календари,
 
кабиса йили, Жалолий, Григорий, Юлиан, ҳижрий-қамарий, 
турк даврийлиги, Араб даврийлиги, Клеостата цикли, Метон цикли
Калипп цикли, Гиппарх цикли, Дионисий эраси, Сака эраси, Нирвана 
эраси, “Қонуни Масъудий”. 
 
Календар ва уларнинг турлари.


30 
Тропик йил ва календарь йили.
 
Биз танишиб ўтган вақт 
бирлиги сутка – катта даврларни ўлчаш учун кичиклик қилади. Катта 
даврларни ўлчаш учун суткани ишлатадиган бўлсак, жуда катта 
сонларни ифодалашга тўғри келади. Вақт бирлиги – суткани 10 
баравар катталаштириб ишлатиш мумкин. Лекин қадим замонлардан 
бери инсоният катта вақт оралиғини ўлчашда суткадан ташқари 
ҳафта, ой ва йилдан фойдаланиб келади. 
Вақтнинг катта 
оралиқлари ўлчаш бирлиги табиий бирлик – йил деб Ернинг 
Қуёш атрофида бир марта тўла айланиб чиқиш даври қабул 
қилинган. 
Аммо йил суткалар билан бутун сон орқали 
ифодаланмайди, яъни сутка ва йил каррали эмас. 
Қуёш ўзининг кўринма ҳаракати бўйича баҳорги тенг кунлик 
нуқтаси Y дан икки марта кетма-кет ўтиши учун кетган вақт тропик 
йил деб аталади. Унинг давомийлиги 365 сутка 5 соат 48 минут 46 
секундга ёки ўртача 365,242195 суткага тенг
1

Тропик йилнинг 365 суткадан ортиқ каср қисми йил ҳисоби 
олиб боришда ноқулайликларга сабаб бўлади. Кундалик ҳаётимизда 
ишлатиладиган йил ҳисоби календарь йили деб аталади. Йил 
ҳисобида каср сонлар билан иш юритиш мумкин эмас. Тропик йил 
билан календарь йилининг бир-бирига мос келиши жуда зарур
2
.
 
Фараз қилайлик, 2005 йил 1 январга ўтар кечаси 0 соатдан бошлаб 
йил ҳисобини тропик йили билан бошлайлик. У ҳолда 365 суткада 
деярли 6 соат вақт борлиги сабабли янги 2006 йил 1 январь 0 соатдан 
эмас, балки 1 январь соат 6 да, кейинги 2007 йил январь кундуз соат 
12 да бошланар эди. Шу тарзда янги йил 2, 3 январь ва бошқа 
кунларда бошланиб, борган сари кечроқ бошланадиган бўлиб, жуда 
кўп ноқулайликларга сабаб бўлар эди. Ана шунинг учун йил 
ҳисобини тропик йил билан олиб бориш мумкин эмас. 
Календарь атамаси лотинча calendarium – “қарз дафтари” деган 
маънони беради. Қадимда Римда қарздорлар ойнинг биринчи куни 
қарзларининг фоизларини тўлаганлар, бу “календа”га қайд қилиб 
борилган. 
Табиатдаги аниқ бўлган вақт ҳисоби бирликлари – сутка, ой ва 
йил қадимдан маълум бўлиб, қадимги календарларнинг асосини 
ташкил этган. Биз календарь деб шундай вақт ҳисоби тизимини 
айтамиз, унинг асосида осмон ёритқичлари ҳаракатига боғлиқ 
табиатнинг даврий ҳодисалари ётади. Бундай тизимни яратиш 
1
Encyclopedia of time: science, philosophy, theology, and culture / H. James Birx, editor. 2009 by SAGE 
Publications, Inc. Р. 124-125. 
2
Encyclopedia of time: science, philosophy, theology, and culture / H. James Birx, editor. 2009 by SAGE 
Publications, Inc. Р. 1330. 


31 
биринчи бўлиб илк неолит даврида содир бўлди. Бу ишлаб чиқариш 
хўжалик шаклларининг пайдо бўлиши билан боғлиқ бўлган. 
Деҳқончилик ва чорвачилик фаслий табиат ҳодисалари билан боғлиқ 
эди. Инсоният томонидан қўлланиб келинган календарларни икки 
асосий гуруҳга бўлиши мумкин. Булар Қуёш ва Ой ҳисобидаги 
календарь. Шундан келиб чиқиб, календарларни уч гуруҳга бўлиш 
мумкин. 
1)
Қуёш календари 
2)
Ой календари 
3)
Ой-қуёш календари 

Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish