Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 1,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/100
Sana06.03.2022
Hajmi1,75 Mb.
#485020
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   100
Bog'liq
Хронология дарслик охирги 20.10.17

 
Қадимги Миср календари.
Миср Қуёш календарининг ватани 
ҳисобланади. Қадимданоқ бу ўлка олимлари Қуёшнинг ёзги тик 
туриш даврини ва энг ёруғ юлдуз Сириус (Катта Ит туркумида)нинг 
гелиакик чиқиши (биринчи кўриниши) даврига тўғри келишини 
кузатганлар.
 
Шунингдек, улар Сириуснинг тонг олди чиқиши даври 
Нил дарёсининг тошқини бошланиш пайтига тўғри келишини 
билганлар. Қадимги мисрликлар табиатнинг мазкур уч ҳодисасига 
(Қуёшнинг ёзги тик туриши, Сириуснинг чиқиши, Нил тошқинини) 
кўра йилни ҳисоблаганлар. Нилнинг тошқини бошланиши 
мисрликлар хўжалик ҳаётида катта аҳамиятга эга эди. Чунки, айниқса,
 
бошоқли экинларнинг ҳосили шунга боғлиқ эди. Қуёш, Нил ва 
Сириус Қадимги мисрликларнинг календари вазифасини ўтаган эди. 
Нил дарёсининг биринчи тошишидан иккинчи тошишигача бўлган 
вақт, Қуёшнинг икки ёзги тик туриши орасидаги вақт Сириус 
(Сотис)нинг гелиакик чиқиши оралиғидаги вақтлар қадимги 
мисрликларнинг асосий вақт бирлиги бўлиб қолди. Бу Сотис ва Нил 
йили номларини олди
2

Мазкур Миср календари табиий ва аниқ эди. Унда бир йил 365 
суткага (тропик йилдан 0,25 сутка қисқа) тенг эди. Бу календарда 
дастлаб йил ойларга бўлинмаган. У учта мавсумдан иборат бўлган. 
Булар «сув тошқини (Нил тошқини)», «ҳосил» (қишлоқ хўжалиги 
ишлари билан шуғулланиладиган давр), «йўқлик» (сувнинг кам вақти, 
1
Encyclopedia of time: science, philosophy, theology, and culture / H. James Birx, editor. 2009 by SAGE 
Publications, Inc. Р. 136-137. 
2
Roger Beck. A brief history of ancient astrology. 2007. BLACKWELL PUBLISHING 9600 Garsington Road, 
Oxford OX4 2DQ, UK. Рreface. Р. 11, 15-16. 


42 
ҳосилни йиғиш даври) мавсумлари деб аталган. Биринчи мавсум
Қуёшнинг ёзги тик туришдан–октябргача, иккинчи мавсум 
октябрдан-мартгача, учинчиси мартдан-июнгача бўлган вақтни ўз 
ичига олган. Кейинги даврларда “ой” тушунчаси пайдо бўлди, у ўн 
иккитага бўлинди. Ҳар ой 30 кундан иборат эди. Демак, бир йил 360 
кундан ва беш қўшимча кундан иборат бўлган. Бу қўшимча кунларни 
греклар «эпагамен» деб атади
1
.
 
Эрамиздан аввалги IV минг йилликда яратилган бу календарда 
дастлаб, ойларнинг номлари бўлмаган. Улар ҳар бир мавсумга (4 
ойдан) бўлинган ва шу билан фарқланган. Кейинчалик улар 
қуйидагича аталган. 

Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish