Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ғаниев С. К



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/169
Sana14.07.2022
Hajmi3,91 Mb.
#793925
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   169
Bog'liq
Криптографик усул1.docx

Доменли исмлар сервиси DNS. 
Internet 
даги хар бир компьютер, у 
билан тармокдаги бошк,а компьютернинг уланишига имкон берувчи узининг 
шахсий ягона адресига эга булиши шарт. Internet даги компьютер адреслар 
(улар IP-адреслар деб юритишади) икки хил ёзув шаклига эга: ракамли ад-
рес ва доменли исм. Доменли исмлар сервиси DNS бошка сервислар томо-


нидан компьютернинг доменли исмини ракамли IP адресга трансляцияси 
учун ишлатилади.
Рщамли IP-адрес 
компьютернинг 32 битли идентификатори булиб, 
хар бири 8 битдан иборат 4 октетга булинади. Хар бир октет унли санок, 
системасида ёзилиб, октетлар киймати нукталар оркали ажратилади. 
Ракамли IP-адресга мисол 184.94.125.53 адреснинг ракамли шакли компь-
терларда ва тармок, хизматининг махсус асбоб-ускуналарида ишлатилади. 
Одамлар учун ракамли адрес нокулай, эсда крлиши кийин ва кам маъноли 
ахборотни элтади.
Одамлар одатда 
доменли адреслардан 
фойдаланишади, бунинг устига 
хар бир доменли исм, ракамли IP-адрес каби Internet даги факат битта 
компьютерни аниклайди. Доменли исм нукталар билан ажратилган бир неча 
суз ёки кискартиришлардан иборат, масалан dot.msk.ru. Доменли исм ком-
пьютер макони хусусидаги фойдали ахборотни элтади. Исмнинг четки унг 
кисми юкрри сатх, доменини, яъни ушбу компьютер жойлашган компьютер-
ларнинг катта гурухини билдиради. Бизнинг мисолда бу ru-Russia, Россия 
сузининг к,иск,артирилгани. Бу юкрри сатх домени Россияда Internet га 
уланган компьютерларни бирлаштиради. ш доменининг ичида к,исм домен-
лар кичикрок, у
лчамли
минтак,а бор, масалан msk.ru(Москва). Доменли 
исмнинг четки чап кисми кием доменининг ичидаги компьютер исмини 
билдиради (dot).
Доменли исм хар доим хам уч киемдан иборат булмайди. Аммо, хар 
кандай хрлда четки унг кием юкрри сатх, доменини, четки чап кисми, ком-
пьютернинг уз исмини, крлганлари, унгдан чапга-бири иккинчисига солин-
ган ва х,ар бир кейингиси олдингисининг к,исми булган к,исм доменларни 
билдиради.
Юк,ори сатх, доменлари икки хил булади. Биринси мамлакат номи-
нинг икки х,арфли к,иск,артирилишидан иборат, масалан ru-Россия (Russia), fr-
Франция (France), uz-Узбекистон (Uzbekistan) ва х,. Барча 
кискартиришлар стандарт х,исобланади ва Халкаро стандартлаштириш таш-
килоти (ISO) томонидан аникданган. Иккинчи хил юк,ори сатх, доменлари-
умумий доменлар - "машгулот тури" буйича уч х,арфли белгига эга.


2.1-
жадвалда юкрри сатх умумий доменларининг таркалган белгила-
ниш руйхати келтирилган.
2.1-
жадвал
Доменнинг белгиси
Ташкилот тури
com
Тижорат ташкилотлари (масалан. 
www.ibm.com)
edu
Олий 
VKVB 
юртлари тармоги (масалан. 
strawb.mit.edu)
gov
Х,укумат ташкилотлари (масалан. 
whitehouse.sov)
org
Бошка организациялар (масалан. isoc.org)
net
Тармок, ишлашга тааллукди Internet провайдерлари ва 
бошка ташкилотлар. (масалан, Uznet.net)
int
Х,алкаро ташкилотлар. масалан 
www.nato.int
Домен исмини ракамли IP-адресга узгартириш Internet нинг махсус 
сервери ёрдамида амалга оширилади. Бу сервер доменли нем тизими (Do-
main Name System) 
деб аталади. Бундай узгартирувчиларни бажарувчи ком-
пьютерлар DNS-серверлар деб аталади. Хдр бир доменда унга хизмат 
килувчи DNS-сервер мавжуд.

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   169




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish