Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ғаниев С. К



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/169
Sana14.07.2022
Hajmi3,91 Mb.
#793925
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   169
Bog'liq
Криптографик усул1.docx

Курбонни цидириш. 
Курбонни к,идириш усули буйича вируслар ик-
кита синфга булинади. Биринчи синфга операцион тизим функцияларидан 
фойдаланиб фаол кидиришни амалга оширувчи вируслар киради. Иккинчи 
синфга кидиришнинг пассив механизмларини амалга оширувчи, яъни дасту-
рий файлларга тузок, к,уювчи вируслар тааллукли.
Топилган цурбонни зщарлаш. 
Оддий хрлда зах,арлаш деганда к,урбон 
сифатида танланган объектда вирус кодининг уз-узини нусхалаши тушуни-
лади.


Аввал файл вирусларининг захдрлаш хусусиятларини курайлик. Бунда 
иккита синф вируслари фаркланади. Биринчи синф вируслари узининг ко-
дини дастурий файлга бевосита киритмайди, балки файл номини 
узгартириб, вирус бадани булган янги файлни яратади. Иккинчи синфга 
курбон файлларига бевосита кирувчи вируслар тааллукли. Бу вируслар ки-
ритилиш жойлари билан характерланади. Куйидаги вариантлар булиши 
мумкин:
1.
 
Файл бошига киритиш.
Ушбу усул MS-DOS
HHHT
com- 
файллари учуй энг кулай хисобланади, чунки ушбу форматда 
хизматчяи сарлавх,алар кузда тутилган.
 
2.
Файл охирига киритиш. 
Бу усул энг куп таркалган булиб, 
вируслар кодига бошкаришни узатиш дастурнинг биринчи 
командаси 
(сот) 
ёки файл сарлавхасини 
(ехе) 
модификация- 
лаш оркали таъминланади. 
3.
Файл уртасига киритиш.
Одатда бу усулдан вируслар ту- 
зилмаси олдиндан маълум файлларга (масалан, 
Command.com 
файли) ёки таркибида бир хил кийматли байтлар кетма- 
кетлиги булган, узунлиги вирус жойлашишига етарли файл 
ларга татбикан фойдаланади. 
Юклама вируслар учун зах,арлаш боск,ичининг хусусиятлари улар ки-
ритилувчи объектлар - кайишкрк, ва к,аттик, дискларнинг юкланиш сектор-
ларининг сифати ва к,аттик, дискнинг бош юклама ёзуви (MBR) оркали 
аникланади. Асосий муаммо-ушбу объект улчамларининг чегараланганлиги. 
Шу сабабли, вируслар узларининг к,урбон жойида сигмаган к,исмини дискда 
сакдаши, х,амда зах,арланган юкловчи оригинал кодини ташиши лозим.
Макровируслар учун захарлаш жараёни танланган хужжат-курбонда 
вирус кодини саклашдан иборат. Баъзи ахборотни ишлаш дастурлари учун 
буни амалга ошириш осон эмас, чунки хужжат файллари форматининг 
макропрограммаларни сакдаши кузда тутилмаган булиши мумкин.

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   169




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish