Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги денов тадбиркорлик ва педагогика институти



Download 6,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/532
Sana04.07.2022
Hajmi6,29 Mb.
#739438
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   532
Bog'liq
Иқтисодиёт назарияси фанидан ЎУМ пл

 
Бозор ва унингвазифалари 
 
Бозор тушунчаси бозор иқтисодиётининг муҳим категорияси бўлиб, иқтисодиёт 
назариясида ҳам, хўжалик юритиш амалиётида ҳам, барча мамлакатлар тажрибасида ҳам 
қўлланиладиган илмий-амалий тушунчадир. Энг аввало 
«бозор» 
ва 
«бозор иқтисодиёти» 
тушунчаларининг бир-биридан фарқланишини таъкидлаб ўтишимиз лозим. Чунки, кўпинча 
буикки тушунчани бир хил маънода ифодалаш, баъзи адабиётларда синоним сўзлар сифатида 
қўллаш ёки уларни чалкаштириш ҳоллари учрайди. 
Ҳозирги даврда бозор ишлаб чиқарувчилар билан истеъмолчиларнинг кўп қиррали 
мураккаб алоқаларини, уларнинг ўзаро бир-бирларига бўлган таъсирини боғлайдиган бўғин, 
жамият тараққиётида модда алмашувини таъминлайдиган жараён сифатида шаклланди. 
Бозор – ишлаб чиқарувчилар ва истеъмолчилар (сотувчилар ва харидорлар) ўртасида 
пул орқали айирбошлаш жараёнида вужудга келадиган муносабатлар мажмуаси. 
Бозорнинг асосий белгилари қуйидагилардан иборат: 
-
сотувчи ва харидорларнинг ўзаро келишуви, эквивалентлилик принципиасосида 
айирбошлаш; 
-
сотувчиларнинг харажатлари қопланиб, 
фойдаолиши; 
-
тўловга лаёқатли бўлганхаридорларнинг 
талабини қондириш варақобатчилик. 
Бозор товарларни ишлаб чиқариш ва 
айирбошлаш, 
пулнинг вужудга 
келиши, 
уларнинг ривожланиши натижасида келиб 
чиққан тарихий тушунча бўлиб, ҳозирги даврда 
кенг тарқалган объектив иқтисодий жараёндир. 
Бозордаги товар ва хизматлармиқдори 


“Иқтисодиёт назарияси" фани
 
Ўқув-услубий мажмуа
 
58 
талабга нисбатан кам бўлса нархлар ошиб кетади, айирбошлашнинг эквивалентлик 
мувозанати бузилади, натижада товарни сотувчи меъёридан ортиқча даромад олиш имконига 
эга бўлади. Аксинча, бозорда товарлар миқдори талаб миқдоридан ошиб кетса, нархлар 
пасайиб кетиб, сотувчилар зарар кўрадилар. Шунингдек, ишлаб чиқариш жараёнида 
сусткашлик, нўноқлик ва хўжасизлик юз бериб, ортиқча харажатларга йўл қўйилса ҳам зарар 
ошиб кетади, чунки бозор бундай беҳуда сарфларни ҳисобга олмайди. Буларнинг барчасини 
бозор ўз механизми орқали амалга оширади. 

Download 6,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   532




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish