Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши давлат университети



Download 0,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/8
Sana21.02.2022
Hajmi0,67 Mb.
#63197
TuriПрограмма
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
algoritm va uning turlari

Тармоқланувчи алгоритмлар.
Агар ҳисоблаш жараёни бирор бир берилган шартнинг бажарилишига 
қараб турли тармоқлар бўйича давом эттирилса ва ҳисоблаш жараёнида ҳар 
бир тармоқ фақат бир марта бажарилса, бундай ҳисоблаш жараёнларига 
тармоқланувчи алгоритмлар дейилади. Тармоқланувчи алгоритмлар учун 
айри структураси ишлатилади. Тармоқланувчи структураси берилган 
шартнинг бажарилишига қараб кўрсатилган тармоқдан фақат биттасининг 
бажарилишини таъминлайди. 
в
амал
а
амал
Р
Шарт
ха
йук
Берилган шарт ромб орқали ифодаланади, р-берилган шарт. Агар шарт 
бажарилса, "ҳа" тармоқ бўйича а амал, шарт бажарилмаса "йўқ" тармоқ 
бўйича b амал бажарилади. 
Тармоқланувчи алгоритмга типик мисол сифатида қуйидаги содда 
мисолни қарайлик. 
1- Мисол










0
x
агар
x
0
x
агар
x
Y
2
2
 
 
 
Берилган х нинг қийтматига боғлик 
ҳолда, агар у мусбат бўлса «ҳа» тармоқ 
бўйича у=х

функциянинг қиймати, акс 
ҳолда у


2
функциянинг қиймати 
ҳисобланади. 
 
 
2-мисол. Берилган x, y, z сонлари 
ичидан энг кичиги аниқлансин. Берилган 
x, y, z сонлардан энг кичигини m-деб белгилайлик. Агар х<у бўлиб, хбажарилса, m=х бўлади, аксинча х>z шарт бажарилса, m= z бўлади. Агар 


11 
х>у бўлиб, уz шарт бажарилса,
m=z бўлади. Бу фикрлар қуйидаги блок - схемада ўз аксини топган. Бу блок–
схемада тармоқланиш ёки айри структурасидан 3 марта фойдаланилган.
йу=
ха
бошлаш
Киритиш x,y,z
xym=z
m=y
xm=x
m=z
Чи=аришm
тамомлаш
йу=
ха
ха
йу=
Кўпгина масалаларни ечишда, шарт асосида тармоқланувчи 
алгоритмларнинг иккита тармоғидан биттасининг яъни ёки «ҳа» еки «йўқ» 
нинг бажарилиши етарли бўлади. Бу ҳолат тармоқланувчи алгоритмнинг 
хусусий ҳоли сифатида айланиш структураси деб аташ мумкин. Айланиш 
структураси қўйидаги кўринишга эга: 

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish