Қуѐш фотоэлементлари
Кремнийнинг кенг тарқалганлиги ва ишлаб чиқариш жараѐни катта
харажат талаб этмаслиги сабабли хозирги кунда қуѐш элементлари кремний
асосида ишлаб чиқарилади. Кремнийга турли хил турдаги ўтказувчанлик
қобилиятини бериш учун турли хил аралашмаларни қўллашади. Мисол учун,
электронларнинг
ортиқча
миқдори
бор
киритилиши
натижасида,
етишмовчилиги эса мишякнинг киритилиши натижасида эришилади.
Шунингдек арсенид, галлий, кадмий ва бошқалар қўлланилади.
Ўтказувчанликни шакллантириш билан бир қаторда аралашмаларнинг
қўшилиши кремний асосидаги батареяларнинг самарадорлигини ошишига
олиб келади, уларнинг ФИК (КПД) ўртача 20% га тенг.
Хозирги кунда, юқорисамарадор ва иқтисодий фойдали қуѐш
батареяларини олишга йўналтирилган бу сохадаги фаол тадқиқотлар олиб
борилмоқда.
Қуѐш батареяларининг турлари
Кремний асосида фотопанелларнинг у тури ишлаб чиқарилади:
- Монокристаллардан. Уларни ишлаб чиқариш учун бир турдаги
структурали монокристаллар ўстирилади. Натижада бундай фотоячейкалар
бир теккис меъѐрли юзаси билан фарқланади, бунинг оқибатида қуѐш
нурларини яхшироқ ютади, юқори ФИК (КПД) га эга, бироқ нархи
қимматроқ бўлади.
115
- Поликристалл ячейкалар нотеккис, поликристалл структурага эга
бўлиб, нур ютиш қобилияти моноячейкалардан бир неча баробар пастроқ
бўлади, чунки нотекис юзаси нурларнинг бир қисмини қайтаради.
- Юпқа қаватли қуѐш батареялар кристалсимондир. Бироқ улар
эгилувчан ячейкалар кўринишида ишлаб чиқарилади. Уларни қийшиқ
юзаларда ўрнатиш мумкин бўлади. Бу батареяларни ишлаб чиқариш арзон,
қувват бирлигига кристаллсимонларга нисбатан(тахминан 2,5 маротаба)
кўпроқ юзани эгаллайди.
Юпқақаватли қуѐш батареяси яримўтказувчан бирикмани эгилувчан
(одатда - полимер) тагликка пуркаш натижасида хосил бўлади. Даставвал
яримўтказгич сифатида фақатгина аморф кремний қўлланилган, бироқ бунда
олинган фотоэлементларнинг ишлаб чиқариш қуввати нихоятда кичик бўлган
(атиги 4 – 5 %). Хозирги кунда мис-галлий-индий селенид асосидаги
пленкалар истиқболли хисобланади. Мис-индий-галлийли батареяларининг
ФИК (КПД) 20%гача етиши мумкин. Бироқ хозирча бу каби элементларнинг
юпқа қуѐш пленкалари бозоридаги ўрни унчалик катта эмас (тахминан 2%).
Кадмий теллурид асосидаги пленкалар кенгроқ тарқалган (тахминан 18%,
ФИК (КПД) 16% гача). Аморф-кремнийли батареяларга бўлган талаб юқори.
Уларнинг ФИК (КПД) 10%гача ошириш имконияти туғилган.
Мантиқий кетма-кетликни тузиш керак: Намуна
тури (юпқа пленкалар) --------------------
Микроскоп тури (электрон еки оптик) --------------------
Микроскоп имконияти (микро еки нанометр чегараси?) --------------------
Намунани тасвирлаш шартлари (вакуум еки вакуумсиз, ясси еки 3D-
тасвир, атом монипулятори еки наноинтендер?) --------------------
AFM --------------------
116
117
Do'stlaringiz bilan baham: |