Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта Махсус Таълим Вазириги


Ўртоқликлар коммандит тўла ва чала ширкатлар



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/87
Sana14.06.2022
Hajmi1,2 Mb.
#670025
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   87
Bog'liq
tadbirkorlik va tavakkalchilikni boshqarish

2. Ўртоқликлар коммандит тўла ва чала ширкатлар. 
Ишбилармонлик фаолиятини амалга ошириш учун турли хил шахслар 
бирлашуви орасида энг оддийси ўртокликдир, яъни ширкатчилик. 
Ў
ртоқлик
– бу икки ѐки ундан ортиқ шахслар мулкини умумий 
манфаатларини кўзлови мақсадлардаги тадбиркорлик харакатини уюштириш 
бирлашувидир. У шартнома асосида ташқил қилинади, унинг қатнашчилари эса 
аввало ўзининг ва бошқа аъзоларининг манфаатини кўзлаган холда харакат 
қиладилар. Ушбу холатда шериклар бир хил миқдорда капитал қўйишлари шарт 
эмас, чунки баъзи бир холларда бир шерик хеч нарса қўшмасдан ўзининг 
тажрибаси, касби ва билими билан иштирок этиши мумкин. Ўртокликнинг асосан 
3 турли мавжуд бўлиб, улар қуйдагилардир: 
-
чала; 
-
тула; 
-
коммандит ширкатчилиги. 
Чала ширкатчилик -
Бу икки ѐки ундан ортиқ шахсларнинг шартномавий 
бирлашув бўлиб унда мулк ва тадбиркорлик харакатлар умумий ширкатчилик 
манфаатига эришишдир. Бундай бирлашиш шаклида ташқилот умуман булмайди 
чунки ширкатчилик шериклари хар бири олохида харакат килади. Учинчи 
шахслари учун ушбу бирлашма умуман йук ѐки махфий хисобланади. Аммо чала 
ширкатчиликда иштирок этувчи шахслар, уз хуқуқ ва мажбуриятларини умумий 
манфаат учун ишлатадилар. Мулк масаласида учинчи шахс олдидаги 
мажбуриятлар тула сакланиб колинади. Бу каби ширкатчилик аъзолари 
келишилган улишини кушишлари зарур вакурилган зарар ва карзларни тулашда 
баробар катнашишлари шарт. 
Тўла ширкатчилик
– бу икки ѐни ундан ортиқ шахсларнинг шартнома 
асосида бирлашиб, умумий мақсадга эришиш учун уз мулклари ва тадбиркорлик 
кучларини бирлаштирилишига асосланган келишувдир
Ушбу ширкатчиликда чала ширкатчилик сингари унинг эгалари 
манфаатининг бирлиги мавжуд. Агар чала ширкатчиликда умумий манфаат 
махфий холда номоѐн бўлса, тула ширкатчиликда учинчи шахслар билан 
бўладиган барча муносабатларда умумий ширкатчилик манфаати яккол 
кўриниб турали. 


21 
Оддий ширкатчиликдаги сингари гула ширкатчиликла хам' ташқилот 
булмайли. Битимлар барча уртоклар манфаатини куздаб ва уларниш биттасн 
ски бир нечтасн номидан тузилади. копун бўйича ширкатчилик аъзоларининг 
сони чекланмаган бўлсалар хам 
 
кўпчилик ширкатчиликлар асосан икки ѐки учта 
аъзога эга бўладилар. Ширкатчилик ѐлланган ишловчилар мсхнатидан хам 
фойдаланади. Ширкаагчилар мулки унинг аъзолари хиссасида ва олинкан 
фойладан ташқил топади ва у шеркларга умумий мулк бўлиб хизмат кидали. 
Аъзолар ўртасидаги кслишув барча шнркатлар фаолияти учун асос 
хисобланади. Ширкатчилик 
келишув қуйидаги мажбурий
иловаларни и уз ичига олади: 
-
ширкатчиликнинг номи, 
-
хар бир шерикиинг фамилияси, исми на отасининг исми, 
-
тадбиркорлик фаолиягинингтури ва уриашган жойи, 
-
хар бир шсрикнипг кушгам маблағининг миқдори, 
-
даромад ва содир булиши мумкин бўлган зарарнинг таксимланиш тизими, 
- хар бир шерикиинг компенсация олиш усули, 
- бир шерикиинг ширкатчилик капиталидан оладиган чскланган пул 
маблағи. Бундай фаолиятлаи кслалигаи даромад барча шерикларга тегишли 
бўлади ва фондами улар узаро келишган холда таксимлашлари мумкин. Ушоу 
ширкатчиликла шериклар бир хил миқдорда капитал кушиши мажбурий эмас, 
чунки бази бир холларда бир шерик хсч нарса қўшмасдаи узининг тажрибаси, 
касби ва билими билан иштирок этиши мумкин. 

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish