Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таьлим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети



Download 1,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/44
Sana19.04.2022
Hajmi1,37 Mb.
#564256
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   44
Bog'liq
modernizatsiyalash sharoitida iqtisodij osishni prognozlash ozbekiston respublikasi misolida

сўм).
26
 
Сўнги йилларда мамлакатимиз ялпи маҳсулотида қишлоқ хўжалиги 
маҳсулотларини улуши камайиб бормоқда, лекин умумий ҳажмий ортиб 
бормоқда. Бу билан қишлоқ хўжалиги тармоқлари интенсив ўсиш 
тенденциясига ега. Ушбу соҳада аниқ тасаввурга эга булиш учун ушбу соҳа 
ривожланиш тенденцияларини ўрганиш муҳим аҳамият касб этади.
 
 
6 – расм. Асосий қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ўзгариш динамикаси.
27
 
26
Манба: 
www.stat.uz
 маълумотлари асисосида муаллиф томонидан ишлаб чиқилган. 
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
3500
2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013
Чорвачилик 
Деҳқончилик 
Қишлоқ хўжалиги маҳсулоти 
0
5000
10000
15000
20000
25000
30000
35000
40000
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2010
тухум млн. дона 
сут минг тонна 
гўшт минг тонна 
узум минг тонна 
мевалар минг тонна 
полиз экинлари минг тонна 


58 
5 – расмдан кўриниб турибдики мамлакатимизда олиб борилаётган 
аграр ислоҳотларни самараси сифатида қишлоқ хўжалиги маҳсулотларининг 
2000 йилга нисбаттан 2013 йилда 2.2 бараварга ошганлигидир. Шу жумладан 
деҳқончилик маҳсулотлари 2.3 бараварга, чорвачилик маҳулотлари 2.1 
бараварга ошган. Мустақиллик йилларидан сўнг қишлоқ хўжалигида катта 
ўзгаришлар юзага келди, фермер хўжаликларини тузилиши, пахта ерларини 
камайтириб ғалла екиш, натижада ғалла мустақиллигига еришилди.
Сўнги йилларда пахта ерларини қисқартириб озиқ овқат маҳсулотларини 
экиш йўлга қўйилмоқда, бу эса жаҳон экспертларининг фикрига кўра 
кутилаётган озиқ овқат танқислигини олдиндан олдини олишга 
йўналтирилган, узоқни кўзлаб қилинган ислоҳотдир. Ушбу соҳада олиб 
борилган ислоҳотлардан бири бу мамлакатимизга зотдор моллар, қўйларни 
олиб келиниши ва уларни кўпайтириш бўлиб ҳисобланади. Бу билан 
мамлакатимизда кўп гўшт берадиган, кўп сут берадиган молларнинг олиб 
келиниши халқимиз фаровонлиги ошмоқда. Ушбу жараён ҳақида тўлиқ 
тассавурга эга бўлиш учун республика қишлоқ хўжалигининг таркибини 
кўриб чиқиш керак. 
Республикамиз узоқни кўзланган мақсадли иқтисодий ислоҳоти 
натижаси сафатида қуйидагиларни кўриб чиқиш мумкин. Пахта экин 
майдонларини қисқартириш ва пахтанинг серҳосил навларини яратилиши 
ҳисобига 1999 йилга нисбаттан 2010 йилда 0.95 бараварни ташкил этмоқда. 
Мустақилликнинг илк йилларида аввало мамлакатимизнинг буғдой 
мустақиллигига эришишга эътибор қаратилди, натижада мамлакатимиз 
буғдой мустақиллигига эришди. Ҳозирги кунда мамлакатимиз хирмонларига 
йилига 7.5 млн. тоннага яқин ғалла етиштирилмоқда. Биргина 1999 йилга 
нисбаттан 2010 йилда 1.7 баробарга ҳосил миқдори ошган. Сўнги йилларда 
озиқ-овқат маҳсулотларини етиштиришга катта эътибор қаратилмоқда. 
Масалан сабзавотлар 1999 йилга нисбаттан 2010 йилда 2.5 бараварга, 
27
Манба: 
www.stat.uz
 маълумотлари асисосида муаллиф томонидан ишлаб чиқилган. 


59 
картошка 2.3 бараворга, полиз экинлари 2.3 бараворга, мевлар 3.5 бараварга, 
узум 2.8 бараварга, гўшт маҳсулотлари 1.8 бараварга, сут маҳсулотлари 1.7 
бараварга, тухум 2.5 бараварга ошга. Бу эса ўз навбатида аҳолининг турмуш 
даражасининг яхшиланишига ижобий таъсир кўрсатмоқда. 

Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish