Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

А Н Т И С Е П Т И К А
А н ти с е п ти ка и н ф е кц и я (м и кр о б )н и н г яр ага ту ш и ш и га ва у н и н г 
ривожланишига к,арши утказиладиган комплекс кураш ва олдини олиш 
усулларини куллашдир. Хозирги замонда антисептика асептика билан 
чамбарчас боглик, булиб, улар тизим га бирлашади.
Антисептика механик, физик, химик, биологик ва аралаш турлардан 
иборатдир.
Кимёвий антисептика антисептик, дезинфекцияловчи ва кимётерапевтик 
препаратлар гурухларига булинади. Улар бактериостатик (микроблар усишини 
тухгатувчи) ва бактериоцид (микробни улдирувчи) таъсирларга зга булиши 
шарт. Шу максадда хлорамин эритмаси билан, йирингли ярани тозалашда
0,5-1% ли, металмас асбоблар учун 0,5 % ли, асбоблар ва хонани тозалаш 
учун 3%ли эритма ишлатилади. Йоднинг 5%ли спиртдаги эритмаси, люголь, 
спирт, водород пероксид 3%ли, калий перманганат эритмаси, ксероформ 3- 
10% (маз) суртма, порошоклар ва х,оказолар ишлатилади.
Механик антисептика ярани антисептик эритмалар билан ювиш, ёт 
жисмларни олиб ташлаш, яшаш к,обилиятини йук,отган тук,ималарни 
кесиб ташлашдан иборат.
Ф и зи к антисептика яраларда м икробларнинг ривожланиш ига йул 
куймайдиган ф изик усуллар булиб, очик, ва ёпик, дренажлар х,амда 
сурувчи вакуумлардан фойдаланишдир.
Б и о л о ги к а н т и с е п т и к а м и к р о б л а р н и у л д и р и ш орк;али и н с о н
о р га н и зм и н и н г и м м у н о б и о л о ги к х,олатини о ш ир и ш н и таъм инлаш
м ак,садини ку зл а й д и . Б и о л о ги к а н т и с е п т и к м о д д а л а р к,аторига 
антибиотиклар, энзималар, зардоблар киради.
Д Е С М У Р Г И Я
Десмургия (грекча десмес-боглам, ергон-иш демакдир) - борламлар 
куйиш х,ак,идаги таълимот.
К,адимги кулёзмаларда яраларни даволаш да богловчи материал 
сифатида ёпишк,ок, пластир, смола, буз ва бошк,алар ишлатилган.
Десмургия фанининг ривожланишида Н.И.Пироговнинг хизматлари
100


кпттадир. Г.И.Турнер ва А.Н.Великорецкийлар десмургия ^акида илмий 
ишларини эълон килган.
Боглам деганда яралар ва тери сат>^ининг патологик узгаришларини 
ггашки му)^итдан с а
1
у
1
аб турувчи тадбирлар ком плексй tyLuyнилaди. 
Ьогламлар шикастланган органларнинг иммобилизацияси учун х,амда 
кон т^хтатиш максадида кУйилади. Богламлар икки хил булиб, юмшок 
богламлар ва каттик богламларга булинади.
Танага кУйилган боглам икки кисмдан иборат булади; биринчиси 
ирани давол овчи ва и кки н ч и си богл ам ни тутиб турувчи кисм л а р . 
Уларнинг б ирин чиси бинтли боглам б^лса, икки нчиси тУрли бинт, 
грикотажли бинт, эластик бинт ва х,оказолардир. Ю мш ок богламлар 
куйидагиларга булинади: елимли. лейкопластирли. косинкали, коллоидли 
па бинтли богламлар.
Каттик богламлар гипсли, крахмалли ва декстринли богламларга 
Йулинади.
Юмшок бинтли богламлар кУяланилишига караб куйидаги турларга 
булинади:
1. Оддий юмшок (лимоя килувчи, даволовчи) боглам.
2. Кон тухтатувчи (сикиб турувчи боглам).
3. Иммобилизация килувчи (х,аракатсизлантирувчи) боглам.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish