ва
Бангладеш
вабонинг эпидемик учоги х,исобланган.
Хозирга кунгача бу касаллик дунёнинг 100 дан ортик, мамлакагларига
кириб борган. Узбекистонга х,ам сайёх,-тижоратчилар орк,али Х^мндистон
и''-i
П о м с т о н д а н кириб келиш хрллари учраб туради.
Касаллик к,узгатувчиси вабо вибриони булиб, уни
биринчи марта Р .К о х кашф этган. Вабо вибриони экзо ва эндотоксин
ишлаб чик,аради. Вибрион нам шароитда васувда узок, сакланади. Бемор
а хл а тид а 6 -7 о й га ч а - сак,ланади. К уё ш н у р и д а , к,а йн а ти л га нд а ,
дезинфекцияловчи воситаларда тез улади.
Э п и д е м и о л о ги я с и . Вабо антропооноз касаллик булиб, касаллик
манбаи вибрион ташувчилардир. Бемор бир кеча-кундузда 10-20 литргача
суюк, ахлат чик;аради (1мл ахлатда 10 миллиондан миллиардгача вабо
вибриони бор). Касаллик контакт орк,али юк;ади. Вабо асосан ёз ва куз
ойларида тез таркалиб, катта-кичик баравар касалланади. Касалликдан
кейин туррун табиий иммунитет х,осил булади.
К я ш и м к & с ш .
И н ку б а ц и о н д а в р и б и р неча с о а тд а н 5 кунга ча .
Касалликнинг тминик ва а т л п и к вариантлари фаркланади.
Т и п и к . Дегидратацияга (суюклик йук;отиш) к,араб енгил, уртача, огир
ва ута огир шаклларга ажратилади.
А ти п м к. Вабонинг к,уйидаги шакллари бор;
1. КУРУк, вабо.
2. Яшин тезлигида утадиган вабо.
3. Билинар-билинмас утадиган вабо.
4. Гастритик вабо.
Касаллик тусатдан бошланади, 2-4 мартадан 15-20 мартагача ич
кетади. Ахлат суюк;, ёвгон хурдага ёки нухат шурвага ухшаш булади.
Бемор к,усури сарриш лойк,а х^олатда булиб, одам тезда х,ол,дан тояди.
К,ул-оёк; мускуллари титраб, то ртиш иб огрийди. Тана х,арорати 35С
даражагача пасаяди. Бемор пичирлаб гапиради. К,ул бармок^ари кир
ювган одамнинг бармок^арига ухшаш ажин билан к;опланади. Цианоз
кузгаташланади. Бурун учи, кулок,, лаб, куз к,овоги бинафшаёки к,орамтир
рангда булади. Куз атрофи к,орамтир рангда булиб, х,удди к,ора кузойнак
так,канга ухшаб куринади. Бемор териси муздек булиб, эластиклиги
йук,олади. Ю рак тонларини эш итиб булмайди. Кон босимини аник^аб
булмайди. Нафас ю заки, те з, к,орни ичига то рти л ган , м ускуллари
огрийди. Пешоб кам чик;ади. Ш ошилинч чора курилмаса, асфикция ва
кома бошланиб, бемор улиб колади.
Д а в о с а . Даволаш организм да юз берган дегидратация х,исобига
шошилинч равишда реанимация булимига олиб борилади. Куйидаги
тадбирларни амалга ошириш лозим:
1.
Й ук,о ти л га н сую к,л ик, т у з ва о к,сил л а р у р н и н и т у л д и р и ш
(регидратация)
95
2. Антибиотиклар бериш.
3. К,он ва плазма к;уйиш.
4. 15-20 минут мобайнида илик, ванналар к,илиш.
5. Парх,ез таомлар бериш.
" ,
Бемор сорайгач; 8-10 кун давомида унинг ахлати 3 марта, ут сую к/
1
иги
бир марта те кш ирил иб , вибрион йук,лиги аник,лаигач уй ига жавйё
берилади. Бемор диспансер назоратйда туради ва бир ой мобайнида
)^ар 10 кунда бир марта (ут суюк;
1
иги эса бир марта) бактериологик
жих,атдан текширилади.
П р о ф га а ктм ка с м . Вабо ута хавфли касалликлар гурух,ига кирганлиги
сабабли, халк,аро конвенцияга асосан, уни жах,он
с о р л и к
,
н и
с а
1
^ а ш
ташкилоти назорат к,илиб туради вах,ар бир давлат уз х,удудида вабонинг
четдан кириб келишига к,арши хал
1
<;аро аэропортларда, темир йул, дарё,
а в т о б у с й у л л а р и д а ги ч е га р а б е к а т л а р и д а с а н и т а р и я н а з о р а т
пунктларини ташкил этади. Вабо учрайдиган х,орижий мамлакатдан
келадиган кишилар шу касалликка карши эмланиб, 5 кун давомида врач
назоратйда булиб бактериологик текширувдан утишади.
Ах,олини сув билан таъмИнлайдиган сув х,авзалари, с^л" ва бошк,а озик,-
овк;ат мах,сулотларини ишлаб чик,арадиган, сак;
1
айдиган ва сотадиган
корхоналар, ташкилотлар, умумий овцатланиш муассасаларида амалга
о ш и р и л а д и га н с а н и т а р и я -ги ги е н а га оид ч о р а -та д б ир л а р устид ан
алох,ида назорат олиб борилади.
Касалликка шубх,а к,илингаи беморлар аник^аниб, дарх,ол алох,идаланиб
касалхонага ёткизилади. Контактда булганлар 5 кун врач назоратйда булиб,
бир марта ба
1
аериологик назоратдан ^казилади ва профилактик даволанади
(4 кун 0.3 гр дан 3 ма>^ал тетрацик/!ин).
Вабо чик;к,ан хонадонда жорий ва якунловчи дезинфекция утказилади.
Ах^оли у р т а с и д а т у ш у н т и р и ш иш л а р и о л и б б о р и л а д и , очик, сув
х,авзалари, дарё, анх,ор, ариклардан фойдаланиш к,атъиян ман этилади.
Т У Л Я Р Е М И Я
Туляремия тана х,ароратининг к^а р и л и ш и , интоксикация, лимфаденит
ва т у р л и а ъ з о л а р н и н г з а р а р л а н и ш и б и л а н к е ч а д и га н . з о о н о з
касалликдир.
Касалликнинг к,узгатувчиси биринчи марта АК,Шнинг Калифорния
штатидаги Туляре округида Маккон томонидан аник/
1
анган.
Э т и о л о г а ^ я с и . К,УЗРатувчиси таёк,ча ш а к л и д а ги х ,а р а ка тс и з
бактериялар булиб, паст х,ароратда узок, вак,т сакланади. Куёш нурлари
ва дезинфекцияловчи моддалар таъсирида тез улади.
Э п и д е м и о л о ги я с и . Касаллик манбаи кемирувчи х,айвонлар .ва к,он
сурар х,ашоратлар булиб, туляремия инфекцияси, каналар тухумлари
орк,али уз авлодига утади.
Т ул яр е м и я к у й и д а ги й ул л а р б и л а н ю к.зди ва тарк,алади:
1. Контакт (касал х,айвонларга як,ин юрганда).
2. Алиментар (ифлосланган сув ва масаллик,лардан).
96
3. Хйвб-томчи (бактериялар бор чанг тузонларнинг нафас йулларига
кириш идан).
4. Трансмиссив (конс^рар х,ашоратлар Ь’рк,али).
Туляремия бклан барча ёшдагй оДамлар касалланади. Микроб одам
организмига тери, к^з, х,аво йулларй в а ‘иеъда-ичак й^ллари оркали киради.
Do'stlaringiz bilan baham: |