Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

А соратл ари. 
Пневмония, нефритлар, сепсис, куз зарарланиш и, 
отитлар, жигар зарарланиши.
Профилактикаси. 
Каналарни к,иришга к,аратилган эски иморатлар, 
омборхона ва молхоналарда гексохлорин ва шу каби дорилар билан 
дезинфекция ва дезинсекция ишлари ^ к а з и ш керак. Дорилашни куклам 
ва саратонда ^к а з и ш ва касалликучоридаги кемирувчиларни йуфтиш керак.
А Н Т Р О П О З О О Н О З И Н Ф Е К Ц И Я Л А Р
К.УТУРИШ
К,утур|иш 
уткир зооноз касалликлар гурух,ига кириб, марказий нерв 
тизимининг зарарланиши билан кечадиган касалликдир.
Кутуришнинг итлар тишлаши натижасида келиб чик,ишини биринчи 
марта А р е сто те л ь аник^аган. 19-асрнинг охирида француз олими Л у и
Пастер 
кутуришга карши эмдори (вакцина) яратди.
Этиологияси. 
Касаллик кузратувчиси нейротроп вирус. Вирус к,утурган 
х,айвонлар сулагида булади. Ташк,и мух,итда вирус узок, саклана олмайди. 
Дезинфекцияловчи моддаларда ва кайнатилганда тез >^алок булади.
Э пид е к/зи о л о ги яси . Касаллик манбаи кутурган итлар, мушуклар, 
тулкилар, бурилар, баъзи х,олларда куён, каламуш, сичк,онлар булиши мумкин.
Касаллик кутурган х,айвон тишлаганда ёки касал х,айвон сулаги
82


шикастланган жойга тушганда юк,ади. Вирус нерв толалари буйлаб бош 
па орк,а мияга етиб боради ва зарарлайди.
К л и н и к а с и . Касалликнинг яширин даври 1 -2 ой давом этади (баъзан
2 х,афтадан бир йилгача)
К а с а л л и к 3 д а в р д а ке ч а д и :
1. Бошлангич даври.
2. Кузгалиш даври.
3. Фалажланиш даври.
1. Б о ш л а н г и ч д а в р и д а б е м о р н и н г уйк,уси бузилиб, ишта>^аси 
йук,олади.' Куркув х,исси (сувдан, х,аводан) пайдо булади, Хайвон тишлаган 
жойдаги жаро^ат тортиш иб огрийди. К,утуриш учун х,арактерли булган 
белгиси шундаки, бемор суюк/)ик ичмок,чи булса ёки сувни курса, дархол 
ютиш ва нафас мускуллари тортишиб, к,иск,ариб цаттик, огрийди. Бемор 
тана х,арорати 39 С даражага кутарилади, свози бугилиб терлайди, 
сулаги окади, кузлари бирор нарсадан курк;андай куринади.
2. К у з га л и ш д а в р и д а бемор ухлолмайди, эси кирарли-чи^арли, 
алах,сираши, кузига йук нарсалар куриниши (галлюцинация), узини-узи 
гишлаши, атрофидагиларга х,амла к,илиши мумкин.
3. Ф а л а ж л а н и ш даврида юрак ва нафас марказлари фалажидан 
х,апок булади.
Д а в о с и . Аник, давоси йук,.
П р о ф и л а кт и ка с и . Дайди итлар ва мушукларни, бури, бурсик/
1
арни 
йук, к,илиш. Хонаки ит ва мушуклар ветеринария назоратида булиши ва 
уз вак,тида эмланиши керак.
Агар у^айвон тиш ласа ёки сулаги жарох,атга тушса, дарх,ол калий 
перманганат эритм аси ёки совунли сув билан яхшилаб ювиш, банка 
к,уйиб, жарох,атдан к,онни суриб олиш ва жарох,атни йод ёки спирт 
билан тозалаш керак. Тиш лаган х,айвон 14 кун давом ида назоратда 
тутиб турилади. Агар шу вак,т ичида назоратда турган х,айвон улиб 
к;олса, бем ор дарх,ол врач р аб и ол ог ёки тр а вм а то л о гга мурожаат 
к,илиши ва жадвал асосида даво муолажасини олиши керак.
К У Й Д И Р Г И
Куйдирги зооноз касалликларига кирадиган уткир юн^умли касаллик 
булиб, кадимда бу касалликни “ м ук.ад д ас с л о в ” , “ ф о р с о л о в и ” деб 
аташган. 1 7 8 8 й и л д а С.С. А н д р е е в с ки й бу касалликни “ С и б и р я р а с и ”
деб аташни таклиф этган.
Этмологияси. Касаллик к^йгатувчисини биринчи булиб улган от организмидан 
1855 йилда Брауэлар топган. Касалликни Вас АгтШгае
1 8
к;5«гатада.
М икр о б ни нг вегетатив шакли дезинф екцияловчи моддаларга ва 
юкори х,ароратга чидамсиз. Ташци мух,итга чидамли. Тузланган гуштда 
узок, сакланади.
Э п и д е м и о л о ги я с и . Касаллик манбаи уй х,айвонларидир. Касаллик 
микроблари касал х,айвон ахлати ва пешоби билан ташк,арига чик,ади. 
Одамларга касаллик касал х,айвонларга яцин юрганда, х,айвон териси ва
83


жунидан тайёрланган буюмлар орк,али юкади.
Куйдирги чупонлар, ветеринария ходимлари, к,ушхона ватери заводи 
иш чил ар и, э с к и -т у с к и к,абул к,иладиган ж о й л а р и д а и ш л а й д и га н
ходимларда учрайди.
Клин»гкас!;/
1
. Касаллик кузгатувчиси одам организм ига шилинган 
тери, х,аво йуллари ва меъда-ичак шиллик, пардалари орк,али ^ а д и .
Касалликнинг яширин даври бир неча соатдан 6-8 кунгача (уртача 2-
3 кун) давом этади.
К а с а л л и кн и н г те ри ва с е п т и к хиллари мавжуд. К у й д и р ги н и н г 
т е р и ХИЛИ (к у й д и р г и к а р б о н к у л и ) т е р и н и н г очик, ж о й л а р и д а
жойлаш ади. К уйд ирги таёк,часи кир га н жойда к,изил тугунча пайдо 
булади, кейин унинг ичида к,он аралаш сероз суюк;лик пайдо булиб, 
пуф акчага айланади. Пуфакча ёрилиб, яра х,осил булади. Яра к;отиб, 
к,унгир рангл и к;утирга айланади. К о р а к,утир о гр и м а й д и . К,утир 
катталашиб, атроф ида майда пуфакчалар пайдо булади. Бу куриниш
куйд ирги учун х,арактерли белгидир.
Беморда тана х,ароратининг 39-40°С даражагача кутарилиш и, бош 
орриш и, уйк;у б узи л и ш и , б а д а н н и н г к,ак,шаб орриш и куза ти л а д и . 
Касаллик орир утганда иккиламчи хил, яъни септик хили бошланади.
Септик хили кам учрайди. Касаллик х,аво-томчи ёки алиментар йули 
билан юк,к,анда келиб чик,ади.
Касаллик тусатдан бошланади. Тана х,арорати 39-40 С даражагача 
кутарилади. Б е м о р н ин г эти увиш иб, к,алтирайди, бик,ини санчиб, 
й ^а л а д и ва к,он аралаш балгам ташлайди. Бемор упкаси шишиб, кома 
х,олатига тушиб х,алок булади.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish