Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


^ириш .  Искаптопар чивинларга к,арши кураш. Одамларни тери лейшманиозига  карши эмлаш. Антропоноз



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

1
^ириш . 
Искаптопар чивинларга к,арши кураш. Одамларни тери лейшманиозига 
карши эмлаш.
Антропоноз 
Х И Л И .
Касаллик манбаи-бемор одам. Лейшманиоманинг 
бу турида патологик жараён як,к,ол кУринади. Касаллик бошланганидан
3-6 ой утгач, бирламчи лейшманиома ва биринчи йилнинг охирига бориб 
к а с а л л и к т у з а л и б , У ртача к а т т а л и к д а ги чанди!^ х,осил б у л а д и . 
Лейшманиознинг бу хили бизда )^озир учрамайди.
Давоси ва профилактикаси 
)^удди тери лейшманиозининг зооноз 
хилидагига ухшаш.
Э П И Д Е М И К К А Й Т А Л А М А Т И Ф
Э п и д е м и к к;айталама тиф и с и т м а ^^уружлари ва иситм^асиз 
даврларнинг (апирексия) алмашиниб туришИ билан кечадиган ^ткир 
юкумли касалликдир.
Бу касалликнинг белгиларини биринчи б$либ 1842 йилда инглиз 
врачи 
Д ж еннер 
таърифлаб берди. 1868 йилда немис олими 
О бем ейер
касаллик к9затувчисинитопган. Хозирда бу касаллик Шимолий Африкада 
учраб туради.
Э т и о л о г и я с и . 
К а с а л л и кн и
B o r r e lia
а в л о д й га м ансуб б ^ л га н
спирохеталар кУзгатади. Спирохеталар ташк,и мух,итг^ ч
11
ДаМсИЗ булиб, 
кайнатилганда, к,уритилганда, дезинфекцияловчи эрИтмаларда тезда 
>^алок б^лади. Совукка чидамли.
Э п и д е м и о л о г и я с и . 
К а с а л л и к м а н б а и -б е м о р о д а м . Б е м о р
иситмалаётган вактда атофидагиларга касаллик юк;иши мумкин. Иситма 
йУк вактда касаллик ю^майди. Касаллик соглом одамга бит оркали 
Ю
1
^ади.
Беморни чаккан битлар 5-8 кун ичида юкумли булиб колади. Бит соглом 
одамни ча^иш натижасида тери кичишади. Одам кашиниш натижасида 
битни э зи б м аж аглаб ю боради. Ш и л инга н ж о й д а ги лим ф ага б ит 
организм идаги спирохетлар тушиб, организм га тар|^алади ва к;онга 
тушади. Бунинг натижасида организмда иситма х,уружи бошланади.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish