Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


У.-БОБ ЖАРРОХЛИКВАТРАВМАТОЛОГИЯ



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

1У.-БОБ ЖАРРОХЛИКВАТРАВМАТОЛОГИЯ
Ж А РРО ХЛИ К ВА ТРАВМАТОЛОГИЯ ХАКИДА
ТУШ УНЧА
Хирургия (юнонча к;Ул ва х,аракат)-операциясини талаб этадиган 
касалликларни Урганиш х,амда операция к,илиш демакдир.
Амалий тиббиёт тараккий этгунга кадар, жарох,атланган кишилар табиблар 
томонидан даволанганлар. Масалан, Абу Али ибн Сино шундай калтис 
жараёнга дуч келганлиги адабиётларда кэйд этилади: сарой амалдорининг 
Укли шикорга чикканида отдан йигилиб, сон суяги чик,иб, х,али унчалик 
тиббий билимга ва тажрибага эга булмаган 15 ёшли ибн Сино узининг акд- 
заковатига таяниб, чик,к,ан сон суягини жойига туширади.
Т иб бий ф анлар таракк,иёти, а й н и кса , жаррох,лик та б о б а ти н и н г 
ривожланиши жаррохдик касалликларинигина эмас, балки таянч х;аракат 
аъзолари ва тан жарох,атларини х,ам даволашда му>^им а;^амият касб этади.
Т р а в м а то л о ги я ш и ка стл а н и ш )^акидаги фан б ул и б , ту р л и хил 
ш ика стл а н иш л а р , у л а р н ин г олдини олиш ва давол аш йулларини 
Урганади. Кишилар )^аёт кечириш жараёнида фавкулодда юз берадиган 
бахтсиз х,одисалар, табиий офатлар ва э)^тиётсизликлар натижасида 
келиб чикадиган турли хил тан жарох,атларига учраб турадилар.
Д а в о л а ш н и н г са м арал и усул л а р и н и иш лаб чик;иш ва ти б б и ё т 
пр а ктика си га тадбик; этиш травм атизм н инг олдини олиш, даволаш
травматология муассасаларида амалга оширилади.
Т аб иий оф ат, с п о р т м усобак,аси ва у р и ш л а р н а ти ж а си д а тан 
жарох,атининг купайиш и, уларни Урганувчи травматология ф анининг 
ривожланишига туртки бУлди.
А С ЕП ТИ КА ВА А Н ТИ С Е П ТИ КА
Утган асрнинг Урталарида энг енгил операциядан кейин х,ам яралар 
Урни йиринглаб, операция к,илинган беморларнинг 80%и х,аётдан кУз 
юмган. Жаррохяар инфекция тугрисида х,еч нарса билишмаган, уларни


у з л а р и н и н г х,аракатл ари, к,илган и ш л а р и б и л а н к у п и н ч а яр ани 
зарарлантиришган ва натижада бу х,олат улимга олиб келган.
Рус олими Н.И.Пироговнинг жарох,атлар ва госпиталь миазмини (миазм 
грекча ифлосланиш демакдир) х,ар томонлама урганиши хирургларга енгил 
йул очиб беради. Инфекция фак,атгина х,аво орк,али тарк,апиб колмасдан, 
балки те в а р а к-а тр о ф д а ги нарсалар: кий им л а р , туш а кл а р , б оглов 
мэ"^вриаллари ва х,оказолар орк,али тарк,алиши мумкинлиги маълум булди. 
Шу максадда Н .И .П ирогов дезинф екция ма
1
^садида ох,акли" хлор ва 
кумушнинг азотли эритмаси, спиртли йодни мувоффак;иятли куллади.
Австриялик акуш ер-гинеколог Зиммельвейс (1861) тyFдиpиuJ олдидан 
кулларини бир неча минут мобайнида ювиб, сунг уткир хлор эритмасига 
ботирарди. 1880 йилда парижлик аптекачи Лемер карбон кислотаси 
ачиш жараёнини тухтатишини исботлади ва яраларни даволаш учун 
унинг 5% ли эритмасидан фойдаланишни тавсия этди. 1860 йилда Луи 
Пастер томонидан ачиш ва чиришлар организмга касаллик кузгатувчи 
м и к р о б л а р ту ш и ш и ту ф а й л и руй б е р и ш и н и и с б о т л а д и ва яр а 
инфекциясига к,арши курашнинг янги усулини к,уллади.
А С Е П Т И К А
А септака-ф изико м ил л ар, кимёвий препаратлар, биологик усулларни 
куллаш буйича утказилган ташкилий тадбирлар булиб, операция ярасига 

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish