Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

К У Й И Ш
Куйиш
Куйиш термик, кимёвий, электрик ёки нур таъсирида вужудга 
квладиган шикастланишдир.
Термик куйиш бошка куйишларга нисбатан купрок учрайди.
ТУкиманинг 52"С дан ортик кизиши оксилларни коагуляцияга учратади. 
1ормик куйиш, иссиклик нури (куёш нури, ультрабинафша, ёнгин, аланга 
иптижасида юзага келади.) Термик куйиш энг сунгги тасниф буйича 
1\/даражага бУлинади;
I даража-юзаки эпидермал куйиш;
II даража-тери юкори каватининг куйиши;
111-а д а р а ж а -т е р и н и н г баъ зан чала, баъ зан б утун л а й куйи ш и ;
III б д а р а ж а -т е р и н и н г б а р ч а ка в а ти к у й и ш и ва т е р и о с т и ё г 
кпетчаткасига Утиши;
IV даража-чукур тУкималарнинг суяккача куйиши.
111-а даража куйиш юзаки. III-6 ва IV даражали куйиш чукур куйиш 
дойилади.
Куйиш чукурлигини билиш учун куйидаги синовлар утказилади;
1) игна санчиб куриш, игна санчганда огриса 111-а, огримаса III-6 куйиш 
оулади.
2) 
т у к
синови. 111-а даражада 
т у к
юлиб олинганда бадан огрийди. III-6 
дп()ажада 
т у к
енгил олиниб, бадан 
o f
 
римайди.
3) куйиш сат)^ини текширишнинг Постников схемаси, тУккизлик усули 
ИИ кафт коидаси мавжуд. Постников усулига кура, киши танасининг 
умумий сатх,и 16000 см^ дир.
Л. Уолесс taклиф этган «ТУккизлик коидаси»га бош ва бУйин-9%, кУл-9%, 
п й |-18%, тананинг олд кисми-18%, оралик кисми-1%. Кафт коидасига кУра
123


эса инсон кафти тананинг 1% ини ташкил этади.
Куйишнинг клиникаси. 
Куйиш клиникасини аник/
1
ащца мах,аллий ва 
умумий белгиларга эътибор берилади. Катта булмаган куйишларда асосан 
мах,аллий белгилар му^им ах,амиятга зга.
Куйишнинг I даражасида куйган жой к,изаради ва шишади. Сезувчан 
томирлар рецепторларининг куйиши хисобига огрик, булади.
Бир неча кундан кейин бу белгилар йУколиб, куйган жой к,унгир туе 
олади. Куёш нуридан куйиш 1 даражали куйишга киради.
II даражали куйишда яллигланиш жараёни кучлирок булади, капилярлар 
кенгаяди. Терида Утказувчанлик ош иб, шиш катталашади. Терининг 
эпидермал к,авати куяди, аммо куйиш сургич к,аватига етиб бормайди, 
пуфакча х,осил килади. Бу пуфакчаларнинг ичи х,ужайрасиз, тиник,, сероз 
суюклик билан тулган булади, кейинчалик у саргиш туе олади. Пуфакчадаги 
суюклик олдин стерил булиб, сунг ифлосланади. Огрик; 3-4 кун давом 
этади. Чандиксиз битади. II даражали куйиш асосан сувдан ёки бурдан 
куйишда учрайди.
III даражали куйишда кизиб турган буюмлар ёки бевосита аланга 
таъсиридан фак,ат терининг узи эмас, балки унинг чукур к;аватлари х,ам 
зарарланади. Ill д араж али куйиш да те р и н и н г сУргич ка ва ти х,ам 
ш и ка стл а н а д и . Т е р и н и н г баъ зи б и р ж о й л а р и пуф акчал ар билан 
копланадй, куйган жойда о гр и к кучли булади (гиперстезия). Куйган 
жойда агар шиш булса, касаллик бир оз енгил кечади, чунки томирлар 
кам шикастланган булади.
111-а даражали куйишда, агар жаро^ат йирингламаса, грануляция 
хисобидан нозик чандик билан битади.
III-6 даражали куйишда терининг сУргич кавати, тУр кавати куйиб, 
колаверса, тери ости ёг кпетчаткаси х,ам зарарланади. Тери о к кулранг 
бУлиб, гипостезия ва анестезия юзага келади, яъни огрикни ё кам сезади 
ёки бутунлай сезмайди. Бу даражадаги куйиш купол коллоид чандиклар 
хосил килади. Чандиклар Уртасида битмайдиган яралар х,осил булиб, 
купинча бу яралар хавфли усма (карцинома) пайдо булишига олиб келади. 
Юзаки куйиш билан чукур куйишни игна санчиб аникласа булади. Чукур 
куйишда огрик сезилмайди.
IV даражали куйишда чукУР тУкималар, х,атто суяклар хам куяди.
Жарохатнинг узи битмайди, тУкималар кора кумирга айланади, бу
чукур некроэктомияни ёки ампутацияни талаб этади.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish